Објављујемо интервју са Божидаром Јовићем, предсједником УГ „Демос“ Брчко дистрикт БиХ, у којем смо се дотакли стања у цивилном сектору, улоге цивилног сектора у Брчко дистрикту БиХ и пројекта „СТОП незаконитом запошљавању у јавном сектору“ које ова организација реализује од јануара 2022. године.
Нула49: Господине Јовићу, да ли је улога цивилног сектора у креирању јавних политика у Брчком данас већа него што је била ранијих година?
Улога цивилног сектора у креирању јавних политика је и данас симболична, баш као и претходних година. Уз тенденцију промјене која се огледа у све јачем притиску међународне заједнице, првенствено мислим на ОХР и супервизора, искрено се надам и већем учешћу цивилног друштва у креирању и спровођењу јавних политика. Али и ту морамо бити опрезни јер понекад од стране различитих удружења стижу неразумни и мегаломански захтјеви који нису у складу са позитивним законима, европским стандардима и стратегијама којима треба да се унаприједи одређени сектор. Најсвјежији примјер је Одјељење за спорт, културу и туризам које попушта под притиском спортских колектива да се новац и додјељује и правда нетранспарентно, мимо законом прописаних норми.
н49: Шта конкретно мислите под тим? Има ли таквих случајева и у осталим одјељењима Владе Брчко дистрикта БиХ?
Конкретно мислим на увођење термина „донације“ којим је ове године подијељено 2/3 новца намијењеног непрофитним организацијама, а који, по нама, нема утемељење у Закону о буџету и тренутно је сива зона трошења буџетског новца. Истакао сам ту чињеницу у ауторском тексту након којег је реаговао и Супервизор који је упозорио на нетранспарентност, но недуго затим 2 одјељења Владе Брчко дистрикта БиХ су поново објавила јавне позиве за додјелу донација. И та пракса се наставља и данас, без обзира што је једино област додјеле средстава путем пројеката и програма квалитетно дефинисана кроз Поглавље 6 Закона о буџету у којој је активно учествовао ОХР.
Додјела средстава путем донације мора бити изузетак, а не правило приликом финансирања непрофитних организација. Донација има оправдање ако је одбојкашки клуб ушао у европско такмичење и требају му додатна средства за наступајуће трошкове, кик-боксер се пласирао на европско првенство, умјетник добио позив да направи изложбу, КУД треба да иде на смотру фолклора и слично. Но и само финансирање путем донација мора бити и законски и подзаконски уређено да би било примјењиво, што тренутно није случај. Приликом трошења буџетских средстава непрофитне организације морају поштовати иста правила као и сав јавни сектор, од примјене Закона о јавним набавкама БиХ и Закона о платним трансакцијама Брчко дистрикта БиХ, до правдања путних трошкова путним налозима и плаћања пореза и доприноса за агажована лица. Позивамо политичаре да заједнички штитимо буџетски новац који припада свим грађана, а не интересе спортских колектива и појединих удружења који су навикли да бахато троше наш новац у своју корист, а на нашу штету.
н49: Тренутно реализујете пројекат „СТОП незаконитом запошљавању у јавном сектору“ који се тиче великог броја ангажованих лица по уговорима ван радног односа у јавном сектору, такозваних „уговораца“. Шта нам можете рећи о овој проблематици у Брчком?
Ових дана ћемо упутити иницијативу свим парламентарним странкама и Влади Брчко дистрикта БиХ у којој ћемо затјевати три круцијалне допуне Закона о основном и средњем образовању Брчко дистрикта БиХ, а које се управо тичу запошљавања у овом одјељењу у којем је уназад неколико година радило највише „уговораца“. Конкретно, тражићемо гарантовање основних радничких права за запослене по уговору о привременим и повременим пословима, а која остварују њихове колеге који имају уговоре на одређено и неодређено вријеме. Такође, у пракси се чини велика неправда према лицима која су евидентирана у Заводу за запошљавање, а која не могу добити шансу да раде уколико нису чланови неке политичке организације или немају неку другу везу за посао. „Уговорце“ са Завода директно бира шеф одјељења, а Влада Брчко дистрикта БиХ даје сагласност, што је идеалан корупцијски оквир.
Јавна је тајна да свака странка која чини власт има „своје уговорце“, и у јавној управи, и у јавним предузећима. Ова пракса се мора промијенити на начин да се дефинишу критеријуми од стране Завода за запошљавање који ће израдити социјално одговоран и праведан правилник на основу којег ће се рангирати лица евидентирана у Заводу, и када дође ред на вас, ви ћете добити шансу да радите у струци. Напомињем да се овдје ради о уговорима ван радног односа за које није предвиђена конкурсна процедура. Трећа допуна се односи на усклађивање Закона о основном и средњем образовању Брчко дистрикта БиХ са чланом 54 Оквирног закона о високом образовању у Босни и Херцеговини на начин да онемогућимо рад и даље запошљавање лицима која су у тренутку стицања дипломе завршили неакредитовану високошколску установу. На овај проблем редовно указује и неформална група „СТОП неакредитованим факултетима“ која је активна и у Брчком. Нико од нас не жели да му дијете учи неко ко је завршио факултет који није акредитован и чија диплома у тренутку стицања није валидна. Такође, потребно је извршити додатне провјере диплома свих запослених у Одјељењу за образовање, идентификовати лица која имају дипломе са неакредитованих високошколских установа у тренутку стицања дипломе и са истима прекинути радни однос. Основни задатак ове иницијативе је враћање повјерења грађана у институције и установе Брчко Дистрикта. Надамо се да тако размишљају и доносиоци одлука.
н49: У јуну сте били на студијском путовању у Сан Дијегу као члан делегације БиХ, а тема одласка је била борба против корупције. Каква искуства нам доносите?
Корупција је проблем сваког друштва, без изузетка. Борба против корупције у САД је систематска, од учешћа организација цивилног друштва и грађана, до ФБИ и других агенција, у зависности од врсте корупције и штете по заједницу. Тема студијског путовања је била корупција у здравственом сектору, али сами алати за борбу против корупције су универзални и примјењиви у свим секторима. Темељ су квалитетни законски нормативи, озбиљан и синхронизован рад полиције, различитих агенција, тужилаштва и судова и активно учешће цивилног сектора који пријављује коруптивне радње.
Код нас, нажалост, не постоји систематска борба против ове болести друштва и често се дешава да више информација о коруптивним радњама државних службеника и носиоца функција чујете у кафани и на улици него од институција које су плаћене нашим новцем да истражују и процесуирају корупцију. Јавна тајна је да не можете добити посао у јавном сектору без политичке, родбинске или неке друге везе, да се тендери јавних набавки штимају за подобне фирме, да се за новац купују гласови на изборима. Истраге о корупцији у Брчком требају радити истражитељи са нивоа БиХ и независни истраживачки новинари ако желимо резултате. Брчко има перспективу да буде најпожељнија дестинација за стране инвеститоре, али инвеститори не желе да улажу у локалну заједницу у којој правила одређују корумпирани службеници и политичари. Велике европске и америчке компаније се повлаче из Русије, зашто нека од њих не би дошла управо у Брчко?!
н49: Током ове и претходне године сте имали сусрете са високорангираним међународним званичницима, о чему сте разговарали са њима?
Имали смо низ састанака са међународним званичницима од којих би истакао састанак са бившим амбасадором САД у БиХ господином Нелсоном , састанак са садашњим амбасадором САД у БиХ Мајком Марфијем, америчким сенаторима Одбора за спољне послове Крисом Марфијем и Џин Шејхин, сенатором Одбора за оружане снаге Томом Тилисом, као и састанак са замјеницом шефа мисије у Амбасади САД у БиХ госпођом Дебором Менути и директором Канцеларије за БиХ агенције ИНЛ господином Стивеном Глеисером. Такође, састали смо се и са амбасадорицом Њемачке госпођом Маргарет Убер и специјалним изаслаником Бундестага за Западни Балкан господином Михаелом Саразином. Поред ових састанака, имали смо и састанке са Супервизором за Брчко дистрикт БиХ господином Скенланом. Теме састанака су биле општа ситуација у БиХ, Брчко дистрикту БиХ и борба против корупције. Сложили смо се да су корумпирани службеници и политичари највећа кочница развоја Брчко Дистрикта, а примјере свакодневно осјећамо на својој кожи.
Јавна набавка магнетне резонанце за потребне ЈЗУ „Здравствени центар Брчко“ је поново пала, политичари не могу да се договоре око трасе аутопута кроз Брчко Дистрикт не поштујући став струке, а градски стадион ће бити на крају скупљи од сарајевског „Кошева“. УГ „Демос“ Брчко је добило велику подршку на овим састанцима да настави са активностима борбе против корупције и праћења реформе јавне управе. Укључивање организација цивилног друштва и грађана у процесе доношења одлука је од круцијалне важности и трудићемо се да будемо коректив властима у нашој локалној заједници. Наш циљ је партнерска сарадња са Владом Брчко дистрикта БиХ и заједнички рад на изградњи бољег и праведнијег друштва.
н49: Видите ли свјетло на крају тунела?
Живимо у прелијепом дијелу свијета, имамо природна богатства, руде, планине и море, плодно земљиште, питку воду, шуме, а и природне катастрофе су ријеткост. Једини кривци зашто смо у тунелу смо ми сами јер очигледно бирамо погрешне људе на права мјеста. У поређењу са Аустријом или Швајцарском, можемо рећи да нам је доста лошији животни стандард, али ако се упоредимо са земљама Азије и Африке, ми смо за њих Аустрија и Швајцарска. Тунел је дуг и требаће нам још много година да изађемо из њега, а свјетло које из њега видим је Европска унија. Или је то можда воз…
