На сцени је сумрак интелектуализма, јер уколико интелектуалци нису у систему и дио формације, они престају бити видљиви и њихов допринос остаје непримјетан, оцијенио је вечерас еминентни београдски професор Мило Ломпар на онлајн предавању о теми “Српска интелигенција у модерном времену”, које је праћено и у Брчком.
Ломпар сматра да су у савременом времену интелектуалци престали да буду врста људи који надахњују, већ се политички ангажују.
Он је на предавању је говорио о настанку интелигенције и положају интелектуалаца, као ангажованих лица у друштвеним збивањима у свијету и код Срба.
Он је подсјетио да су Срби живјели у више империја и држава у различитим условима и положају, те да се са стварањем грађанског друштва у Хабзбуршкој монархији појављују и први интелектуалци код Срба у Сент Андреји и Трсту.
Ломпар је говорио о њиховом дјеловању помињући првог српског доктора наука Саву Текелију у Сент Андреји и изузетно значајну улогу Захарија Стефановића Орфелина, те касније Доситеја Обрадовића и Вука Караџића до Милоша Црњанског за развој српског просвјетитељства, интелектуалне и националне свијести.
Према Ломпаровим ријечима, српски интелектуалци заносили су се југословенством и напустили националну српску идеју ради уједињења српског народа у једну државу.
Међутим, истакао је да је учињен велики пропуст што у Југославији српски интелектуалци нису увели алтернативни пројекат за очување националних интереса и културе као што су то чинили Словенци.
“Развојем писмености и грађанске и политичке свијести долази до формирања политичких партија и интелектуалци у највећој мјери укључују се у њихов рад и дјелују у оквиру њихових програма, јер су тако видљивији у заједници”, навео је Ломпар.
Предсједник Конзервативног клуба Цвијан Пајкановић каже да су предавања иницирала и организују родољубива удружења из Републике Српске, у сарадњи са Андрићевим институтом.
Ово предавање је једно у циклусу предавања под називом “Срби и смак свијета”, а праћено је и у Бањалуци, Братунцу, Вишеграду, Козарској Дубици, Мркоњић Граду, Сребреници, Приједору и Требињу.
У Брчком је праћено у културно-административном центру Патријарх српски Павле, а организатор је био Конзервативни клуб.
