На подручју Брчко дитрикта повећао се број деце која имају поремећаје у понашању, а што се манифестује кроз нередовно похађање наставе, лутање и агресивности.
Сенка Петковић, шеф Службе психосоцијалне заштите у Пододељењу за социјалну заштиту Одељења за здравство Брчко дистрикта, каже да је видљива разлика у односу на период од пре 10 година када је кроз сарадњу са овом установом број регистрованих малолетника и ментално оболелих особа био знатно мани.
Појашњава да је усвајањем Закона о заштити и поступању са децом и малолетницима у кривичном поступку из 2011. године смањен број регистрованих малолетника према којима се води кривични и прекршајни поступак, али се истовремено повећао број деце са којом би требало саветодавно радити јер имају поремећаје у понашању која се манифестују кроз нередовно похађања наставе, скитњу и агресивност.
– Бележимо и повећан број људи који због дијагноза које имају захтевају веће ангажовање породице, стручних лица и институција попут Центра за ментално здравље. У 2016. години пословна способност је одузета за 12 лица, а већ до сада у овој години имамо покренуте или завршене поступке за осам лица. Реч је о особама које се због менталних или физичких оболења не могу сами бринути о себи и морају имати стараоце. То су лица која су као деца већ била регистрована код нас, али им се стицањем пунолетства мора одредити старатељ како би им се обезбедило издавање личних документа и наставак лечења. Осим њих то су и лица са менталним порећајем. У овој категорији преовлађују особе од 40 до 60 година старости са озбиљним оболењима којима су нормалан живот и рад онемогућени због неуроза, психоза али и због оболења узрокованих коришћењем алкохола или наркотика. У свим тим случајевима ради се о промени психофизичког статуста тих лица због чега се мора одлучивати о њиховој пословној способности – истиче Петковићева.
О разлозима и узроцима не могу да говоре, јер како истичу немају ни време ни услове да се баве анализама.
– Тешко је то уклопити у свакодневни посао јер су то све хитни поступци, у којима морате бити веома прецизни у погледу чињеница и рокова. Приметно је да је код менталних оболења мало оних који су имали генетске предиспозиције и да су то лица код којих су стечени фактори, стрес или преоптерећеност проблемима, утицали на поремећаје понашања – истиче Петковићева.
Ако се изузму ситуације у којима се због узнемиравања или напада на друго лице ментално обелили уз асистенцију Службе присилно смештају у болницу, породице лица којима је потребна помоћ углавном се обраћају овој установи када морају остварити неко право.
– Помоћ се од нас углавном тражи када та лица треба да изваде неки документ или се морају појавити пред судом, јер нису у стању да то сами ураде. То говори о томе да породице још увек прикривају овај проблем и обраћају се за помоћ само када су принуђени – каже Петковићева.
Пријаве вршњачког насиља су ретке, од једног до пет случајева годишње.
– До нас долазе обавештења када су претходо исцрпљена сва средства која имају школе, односно полиција. Они углавном успевају да реше такве случјеве без већих последица и због тога их код нас у последње време и нема – каже Петковићева. Додаје да се према подацима којима располажу вршњачко насиље најчешће дешавало код деце узраста од 13 до 15 година.
Приметно је, како наводи, да је код деце млађе од 14 година веома низак праг толеранције на фрустрације због чега породица, школа и надлежне службе требају појачати саветодавни рад са малолетницима.
У Служби само један запослен
Служба психоцијалне заштите надлежна је за рад са малолетним преступницима, децом жртвама и сведоцима кивичних дела, са децом у предметима насиља у породици.
Осим тога раде и са лицима са менталним поремећајима или системским оболењима, са осуђеним лицима.
Предвиђено је да Служба има педагога, социјалног радника и психолога али последњих годину дана у Служби ради само специјални педагог који је и шеф. Недавно је расписан јавни конкурс за пријем социјалног радника и психолога.
(blic.rs)
