spot_img
spot_img

Брчко највећи узгајивач бамије на Балкану, али интереса за узгој све мање

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

У вријеме свјетске економске кризе неопходна су већа улагања у пољопривредну производњу у Босни и Херцеговини, која има богате природне ресурсе, али је утисак да се не искориштавају на прави начин.

Прича из Брчко дистрикта, који је највећи узгајивач бамије на Балкану, говори о томе да потенцијала за производњу хране има много.

Ибро Мехић из Ограђеновца код Брчког у мају ће почети сјетву бамије, биљке која се ријетко гдје узгаја на подручју БиХ, али и Балкана. Улагања у њену производњу нема много, а добит је загарантована. Ипак, од овог посла се не може живјети.

„Омладина то неће, тешко је брати. Бамија три пута дође на руке. Кад је обереш, пребереш, па је мораш крижити и нанизати. А цијена није нешто – колико има труда“, прича Ибро.

У Дистрикту се узгаја ситна бамија, која се, према подацима Воћног клуба Брчко, нигдје у свијету не сади. Ријеч о врсти званој амасија, која се производи само у сјевероисточној Босни. Управо због тога у Брчком се од прошле године организује фестивал бамије.

„Желимо да кроз овај фестивал промовишемо овај дио сјевероисточне Босне као региона гдје се још та традиција одржала. А успут и да промовишемо Брчко дистрикт као највећег произвођача“, истакао је Саво Лукић, предсједник Воћног клуба Брчко.

На иницијативу Воћног клуба, произвођачи бамије су постали једини у Босни и Херцеговини који добијају потицај.

„За мене није лоше: 200 марака по дулуму, то је лијепо. Али да омладину на то натјерамо, то је тешко“, наводи Ибро Мехић.

Постоји потенцијал и за повећањем производње уљарица.

„Требало би порадити на повећању производње уљарица. Он је константан, с благим повећањем. Око 200 хектара се засије сунцокретом, око 150 хектара уљаном репицом и око 2.100 хектара сојом. Што би се свакако могло унаприједити“, поручио је Миленко Нинковић, шеф Одјељења за пољопривреду Брчко дистрикта (СНСД).

Брчко дистрикт би ове године у пољопривредне потицаје требао уложити око 12 милиона марака, приближно исто као и претходних година, али без много ефекта. Очито је да у тој области треба доћи до одређених промјена, како би потенцијал за производњу хране у довољној мјери био искориштен.

 

 

 

(federalna.ba)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img