Ниске побуде због којих је у најстрашнијим мукама окончан живот Брчака Едина Зејћировића нису појмљиве ни највиспренијим умовима који проучавају психопатологију људске личности.
Поштеном човјеку било је тешко да ”свари” да је у нашој земљи неко отет, а камоли да је животињски мучен, понижаван, унакажен батинама и бачен у Саву. Убице су у свом слијепом безумљу иживљавање снимиле мобителима, ваљда као доказ своје мушкости и доминације (њих четворица, а Един сам), јер се код нас “главом плаћа” и мања увреда, а камоли шта казати “туђој” жени.
Како који злочин исплива и шокира, изнова се покреће полемика о казни доживотног затвора, која никада није егзистирала у нашем законодавству, нити ће, према свему судећи, без обзира на то колико злодјело било почињено.
Суан Халиловић (40), Сувад Дједовић (22), Нихад Хукић (26) и Самид Шабановић (20) тренутно су иза решетака, али која је заправо казна примјерена за страхоту коју су нанијели несретном Зејћировићу, његовој кћеркици, породици и на крају крајева нама – грађанима Босне и Херцеговине?!
Толико је суровости у овом злочину садржано да је Тужилаштво Дистрикта Брчко у свом обраћању јавности с правне стране евентуалне казне за ове злочине морало схематски приказати. Доказивање у будућем кривично-правном поступку тужиоцу је олакшано. Довољно је да се судском вијећу прикаже истинити, поражавајући хорор – видеоурадак наше реалности као узбуњујући доказ да се садизам уселио у наше животе. Ту је у комшилуку, у случајном пролазнику и тражи свој банални окидач.
Сцене страве са снимка једва су поднијели и најискуснији истражитељи за крвне деликте, а када су доспјеле у јавност, канал YоуТубе је уклонио снимак, што иде у прилог незапамћеној бруталност којом обилује.
Кривични предмети се у правилу не прејудицирају, али овај конкретни је толико очит да убице не заслужују ништа друго до рекордне затворске казне, коју требају провести с највећим олошем који је с бх. улица склоњен и затворен у КПЗ Зеница.
(avaz.ba)
