Одавно је знано да је Брчко град одбојке, чиме се ми, смјештени на десној обали Саве, можемо да поносимо као ријетко који град на просторима екс Југославије.
Томе свједоче и бројни љубитељи одбојке који од 23. августа па до данашњих дана скоро свако вече преко малих екрана прате дешавања на Европским шампионатима, најприје женском, а ових дана и првенству Европе за мушкарце.
О томе вјероватно они који су 1946. године почели да пребацују лопту преко мреже , можда разапету између два стабле, нису могли ни да сањају. А ову тезу с почетка текста, осим одбојкашица и одбојкаша, ових дана потврђују и одбојкашки тренери поникли у брчанској одбојкашкој школи.
Наиме, након што су се Бранкица Михајловић и Јелена Благојевић, двије дјевојке које су одбојкашки “проходале” под тренерском палицом професора Драге Давидовића, са репрезентацијом Србије, прије неколико дана попеле на европски трон, образ и углед брчанске мушке одбојке бране Никола Матијашевић и Љубиша Ристић.
Они то раде као тренери на на Европском шампионату за мушкарце који се ових дана игра у чак четири државе.
Никола Матијашевић, некадашњи дизач Јединства и одбојкашке слекције СФРЈ је селектор репрезентације Македоније, док је Љубиша Ристић као примач, бивши репрезентативац екс Југославије, помоћник селектора Србије Слободана Ковача.
Обојица ових стручњака, прве одбојкашке кораке начинили су код дугогодишњег тренера у брчанском Јединству,професора Сулејмана Дервишевића-Баће
Матијашевић ће у историји одбојке у Сјеверној Македонији остати уписан златним словима будући да је реперезентацију те земље као селектор по први пут одвео на континентални шампионат.
Осим на македонској, овај одбојкашки стручњак који је своју каријеру градио у Француској, сједио је и на селекторској клупи БиХ, те Црне Горе .
Осим у Француској, Матијашевић је водио клубове и у Њемачкој, Тунису и Летонији, био је и тренер Партизана.
Као играч је са Црвеном Звездом био вишеструки шампион СФРЈ, а са репрезентацијом Југославије 1975. године освојио је бронзу на Европском првенству у Београду, прву одбојкашку медаљу, која је стигла на ове просторе.
Љубиша Ристић је са екипом сарајевске Босне био шампион СФРЈ, а ратна дешавања одвела су га најприје у Грчку, а играо је још у Њемачкој, Италији и на Кипру гдје је завршио каријеру.
Као тренер радио је у оба брчанска одбојкашка клуба, те на Кипру. Највећи успјех у репрезентативној каријери са СФРЈ имао је на првенству Европе 1991.године у Берлину када је освојено 6. мјесто.
Иначе, на Европским првенствима за реперезентацију СФРЈ наступало је укупно седам одбојкаша из Брчког.
На првенству Европе одржаном 1971.године на коме је репрезентација СФРЈ заузела 11. мјесто, част брчанске одбојке бранио је Мехмедалија Жилић.
Четири године касније у Београду, такође на првенству Европе, плаву мајицу, осим Матијашевића носио је и освојио брнзану медаљу тада по многима најбољи
одбојкаш СФРЈ, Мирсад Елезовић.
У Хелсинкију 1977. године у репрезентацији Југославије која је заузела 7. мјесто наступила су двојица одбојкаша стасалих у Брчком. То су Матијашевић и Синиша Кисић.
Европско првенство 1985. године одржано је у Амстердаму, а СФР Југославија је заузела 11. мјесто, а у репрезентацији је наступао један играч из Брчког, Ведад Глинац, да би три године касније на Европском шампионату одржаном у Генту за плаву чету поред Глинца играо и Мирко Чулић.
У Штокхолму Европски шамионат одржан је 1989. године и на њему су освајајући 8. мјесто наступила тројица Брчака. Поред Глинца и Чулића за репрезентацију је играо и Љубиша Ристић.
Ристић је зајендо са Чулићем играо и на сљедећм Европском шампионату 1991. године у Берлину када је освојено 6.мјесто.
(MD)
