Бамија, коју су људи из ових крајева углавом узгајали за властите потребе, у посљедње вријеме покрива све више обрадивих површина у Брчко дистрикту, посебно у Паланци, која се сматра највећим узгајивачем ове повртларске културе у БиХ.
– Људи који користе бамију у исхрани на свим тржницама у Бањалуци, Сарајеву и другдје углавном питају да ли је бамија из Паланке – каже Џемал Џонлић, који се међу првима почео бавити узгојем бамије.
Ове године бамијом је засијао 4 дунума. Исто толико узгаја његов брат, а каже да се око 90 одсто становника Паланке бави искључиво овом производњом.
– Исплати се, само је неопходно имати механизацију, посебно мотокултиватор, јер је много окопавања. Бамија не смије бити у трави јер је гуши, успорава јој раст и смањује принос – објашњава он.
Истиче да је ријеч о веома здравој биљци коју не нападају болести и штеточине и којој не треба никакава заштита хемикалијама.
– Бамију облијећу само пчеле па се једино они који раде у пољу морају пазити да их не уједу. Само се касно у јесен појаве црви, али тада је бамија већ на измаку и нема потребе за третирањем – истиче Џонлић.
Узгајивачи објашњавају да се плодови беру док су веома ситни, а потом се сатима припремају за сушење да би их након тога у нискама продавали као сушене плодове којим је рок употребе и неколико година ако се чувају на сухом мјесту.
Шевко Карамујић је пензионер и каже да од узгоја и продаје бамије има лијепу корист.
– Бамија је здрава биљка која данас процвјета, а већ сутра је убереш. Једноставна је за узгој, посебно кад ојача. Сије се почетком маја, а бере се до раних мразева. Најосјетљивија је док је мала, али када достигне висину од 40 до 60 цантиметара расте у висину и до два метра. Воли веома топло вријеме, па лако подноси сушу и тада даје најбоље плодове – објашњава Карамујић.
Процјене су да је у Паланци бамијом засијано око 200 дунума, а све више бамију узгајају и становници других мјеста јужног дијела Брчко дистрикта: Брке, Рахића, Маоче, Прутача, Брода.
– Влада би могла помоћи. У појединим кантонима пољопривредници у прољеће изнесу захтјеве и кажу шта ће сијати, а онда надлежни само провјере. Ја сам до новембра чекао да они дођу и виде даје нешто било посијано, али то је већ крај вегетације. Ту се не слажемо и то би требало видјети у надлежном одјељењу како да нам помогну, јер људи желе да раде и да остану код својих кућа – каже Карамујић.
Зоран Гајић, шеф одјељења за пољопривреду, каже да су произвођачи бамије обухваћени подстицајима као и сви други у Брчко дистрикту.
– Они имају подстицаје као и остали произвођачи ратарских култура, а о свим нејасноћама или проблемима које имају у производњи спремни смо да разговарамо с њима – рекао је Гајић.
Некад храна за богате
Узгајивачи бамије кажу да је ова повртларска култура веома здрава и корисна у исхрани, посебно дијабетичара и људи са сметњама у пробави.
– У наше крајеве бамија је стигла са истока. Некада је то била храна само за богате, а данас је доступна свима и користи се у исхрани широм свијета – каже Шевко Карамујић.
Вишеструке су користи ове биљке: одлична је за одржавање трудноће, за превенцију дијабетеса, поспјешује здравље бубрега и дебелог цријева, може помоћи код респираторних проблема попут астме, утиче на младалачки изглед коже…
(srpskainfo.com)
