У азилу којим управља ЈП “Комунално Брчко” у насељу Брод код Брчког тренутно живи близу 200 паса луталица. Ово је један од ријетких азила у нашој земљи који редовно организују промоцију паса и удомљавање.
На својој Фејсбук страници објављују фотографије паса који се могу посјетити сваког дана. Осим што раде на удомљавању, имају и полигон за тренинг и социјализацију паса. Шефица Сектора за збрињавање напуштених животиња ЈП Комунално Брчко Жељка Томић казала је како се на улици најчешће налазе пси које су оставили власници, а потом њихови потомци, чиме се генерише нова генерација напуштених животиња.
“Огроман број паса уклоњених с јавних површина су власнички пси, што се доказало током година кроз праксу. Имајући у виду да власници паса нису извршили своју законску обавезу регистрације и микрочиповања животиња, њиховим напуштањем аболирају се од одговорности ка локалној заједници у којој живимо. Сваки нерегистровани пас без микрочипа на улици се третира као пас луталица, док је реалност знатно другачија”, каже Томић.
Из овог предузећа истичу како су недовољна финансијска средства која се издвајају у оквиру буџета Владе Брчко дистрикта претходних година онемогућила озбиљнији приступ рјешавању проблема напуштених животиња. Запосленици Сектора за збрињавање напуштених животиња годишње у просјеку ухвате и збрину близу 2.000 паса, а онда раде на анимирању јавности да се удоме.
“Програмом удомљавања паса луталица из нашег прихватилишта смањују се трошкови боравка паса у азилу па се самим тим осигурава мјесто за неког новог пса уклоњеног с улице који чека своју шансу да постане дио нечије породице, умањује се број паса који ће бити успавани због законске регулативе и недостатка смјештајних капацитета, а заузврат ћете добити вјерног и оданог пријатеља за дуги низ година. Од свог формирања сектор је до сада удомио близу 1.230 одраслих паса и 440 штенади”, казала је Томић.
Наглашава како је постојећом законском регулативом могуће санкционисати неодговорне власнике који остављају псе на улици, али они као предузеће немају ингеренцију за провођење казнене политике, већ би то требала радити ветеринарска инспекција. Сматра како би ово требало реализовати јер би се проблем минимизирао.
“Да би подсјетили суграђане да су напуштене животиње на улици жртве немарности и неодговорности појединца, Сектор за збрињавање напуштених животиња активно проводи кампање приликом којих акцент ставља на текућу проблематику у нади да ће подстаћи буђење свијести о проблему неодговорног понашања, како власника паса, тако и цјелокупне заједнице. Сходно томе, у претходном периоду сектор је остварио сарадњу с аустријским азилом те је путем TRACE система извезао до сада три туре паса у Аустрију, који су домове нашли у бечким породицама. Такође, битно је нагласити да само уклањање паса с јавних површина не рјешава проблем, јер ће празно мјесто иза пса бити заузето другим псом у потрази за храном. Стога се и послије седам година активног рада на терену и низа едукативних и маркетиншких кампања број паса на јавним површинама не смањује. До повећаног броја паса на улици долази и због њиховог неконтролисаног размножавања”, казала нам је Томић.
Озибљно болесни и агресивни пси се еутанизирају. Еутаназију врши Јавна ветеринарска станица Брчко дистрикта у сарадњи с упосленицима овог сектора.
“Еутаназија је регулисана Одлуком о измјенама и допунама одлуке о држању паса, регистрацији и начину поступања с неуписаним, напуштеним и изгубљеним псима, као и условима за држање птица, Службени гласник Брчко дистрикта бр. 10/08 сходно члану 16. над животињама које нису преузели власници и које нису могле бити удомљене након 30 дана од дана приспјећа у азил”, подсјетила је.
Азил је формиран 2008. године и од тада је проблем паса луталица стављен под контролу, али га је немогуће ријешити у потпуности.
“Истичемо чињеницу да ће паса увијек бити на улици, јер само њиховим уклањањем проблем никада у потпуности не можемо ријешити. На мјесто уклоњеног пса увијек ће доћи нови пас, стога се сви у ланцу друштвене одговорности морамо укључити и заједно дјеловати ка истом циљу. Стерилизације и кастрације, одговорно понашање, провођење казнене политике, удомљавање, као и едукација јавности свакако ће допринијети да се овом проблему стане украј. Пси су данас постали дио наших породица па би сходно томе тако требало према њима и да се понашамо”, закључила је Томић.
Уколико желите удомити пса из овог азила више информација потражите на њиховој Фејсбук страници.
(klix.ba)
