Откако је Турска прије четири године предложила цестовно спајање главних градова БиХ и Србије највише времена је потрошено на усаглашавање ставова. И то још траје.
Аутопут Сарајево – Београд као идеја још увијек живи. То што с босанскохерцеговачке стране државне границе између БиХ и Србије није изграђен ниједан километар је већ нека друга тема, за размишљање, свакако. Посљедњи састанак на тему аутоцесте Сарајево – Београд одржан је 24. марта, а присуствовали су му државни министар промета и комуникација Војин Митровић и министар саобраћаја и веза РС-а Недељко Ћорић. Двојица министара дотакли су се неколико инфраструктурних пројеката на којима треба радити, од моста на Сави код Раче, преко путне комуникације Брод на Дрини – Шћепан Поље и изградње моста на Тари (између БиХ и Црне Горе), брзе цесте од Вишеграда до Требиња, аутоцесте од Бање Луке према Мркоњић Граду и даље ка Сплиту, па до мреже жељезничке инфраструктуре, али су посебно истакли да је аутоцеста Сарајево – Београд приоритет.
Два дана прије овог састанка државни министар Митровић је имао још важнији састанак, онај са првим замјеником високог представника у БиХ Цхристиана Сцхмидта и супервизором за Брчко Дистрикт Мицхаелом Сцанланом. Састанак је врло важан за будућност аутоцесте Сарајево – Београд јер је управо у Брчко Дистрикту запело око одабира дијела трасе и спојне тачке аутоцесте кроз овај дио БиХ. Митровић је овом приликом супервизора Сцанлана информисао да је врло близу рјешења које ће дефинисати трасу исток – запад и сјевер – југ и то на задовољство сва три народа и оба ентитета.
Проблеми с трасом
Проблем дефинисања трасе ове аутоцесте кроз Брчко настао је оног момента када је Завод за планирање, пројектовање и развој БД-а властима у Брчком послао пет-шест варијанти трасе аутопута од којих је једна траса била дуга 31 километар и налазила се у већ припремљеној планској документацији, док су друге трасе биле много дуже, 53 и 54 километра.
Управо на примјеру изградње аутоцесте Сарајево – Београд се огледа сва сложеност доношења кључних одлука у БиХ. Пред крај прошле године у Сарајеву су се састали државни министар Митровић, ентитетски премијери Фадил Новалић и Радован Вишковић, као и градоначелник Брчког Есад Кадрић и предсједник Скупштине БД Синиша Милић, а уз њих су ту били и директор ЈП Аутоцесте ФБиХ Елмедин Володер и директор ЈП Аутопутеви РС Душан Тепић. Сви они су дошли на састанак који се тиче одабира трасе аутоцесте Сарајево – Београд како би се договорили и испоштовали и струку и политику и коначно се усагласили око свима најприхватљивије трасе кроз Брчко. Наравно, на овом састанку је имао свако своје мишљење које било супротно оном другом.
И док се још тражи најоптималнија траса аутоцесте Сарајево – Београд кроз Брчко највише је урађено на дијелу од Раче до Бијељине гдје је изабран извођач радова. Конзорцију Интеграл Инжињеринг и Институту за грађевинарство ИГ из Бање Луке додијељен је уговор за пројектовање и градњу аутопута на дионици Рача – Бијељина, а инвеститор је ЈП Аутопутеви РС-а. Ријеч је о сјеверном краку аутоцесте чија ће градња коштати 258,1 милион КМ. Ова дионица аутоцесте је дуга 20 километара и повезиват ће БиХ са Србијом која гради аутопут Кузмин – Рача и мост преко ријеке Саве који спаја два аутопута. Рок за изградњу дионице од Раче до Бијељине је три године. Ову дионицу ће финансирати Република Србија у износу од 180 милиона КМ, док ће остатак новца дати ЈП Аутопутеви РС-а из властитих извора.
У недавном интервјуу за београдску Политику федерални премијер Фадил Новалић је рекао да ће изградња аутоцесте бити кориснија за БиХ него за Србију.
”То је веома добар пројекат. Искрено смо жељни комуникације јер вјерујемо да ће, ако људи више комуницирају, ситуација по природи бити боља. И зато је за нас веома добра иницијатива Турске, Србије и БиХ за реализацију овог пројекта. Имали смо састанак у Брчком о овом пројекту и још једном кажем сретан сам што се то дешава, а којом динамиком, видјећемо”, рекао је Новалић.
Много тога непознато
Федерални премијер је подсјетио и на то како су неке земље које су се нашле на аутопуту ”Братства и јединства” (Србија и Хрватска првенствено) биле добро повезане, али да БиХ и Црна Гора никада нису биле добро повезане. Осим добре воље којом су бх. власти одговориле на иницијативу Републике Турске да се Сарајево и Београд повежу најмодернијом саобраћајницом још прије четири године, мало тога је урађено. Много тога је остало непознато и у магли. Осим што се не знају све трасе, није познат ни начин финансирања. У децембру прошле године министар Митровић је чак спомињао и руску државну агенцију, међутим, два мјесеца након тога Русија је извршила агресију на Украјину и сада се ова идеја не чини реалном.
”У споразуму је дефинисано да пројекат финансира Турска, али то није баш тако. У овом тренутку је понуђено финансирање од руске државне агенције и то је био задатак турске владе да осигура финансирање. Понуђени су одређени услови и мислим да су почели разговори о услову финансирања и кредита руске државне агенције”, рекао је министар Митровић на самом крају 2021. године, а послије знамо што се догодило са Русијом и њеним положајем у свијету.
(bihamk.ba)
