Povodom velikog praznika Vaznesenja Gospodnjeg, koji se ujedno slavi kao slava hrama u Donjem Breziku kod Brčkog, Njegovo Preosveštenstvo Episkop zvorničko-tuzlanski gospodin Fotije služio je danas Svetu Arhijerejsku Liturgiju.
Episkopa Fotija je u porti hrama Hrista Spasitelja dočekao nadležni paroh protojerej-stavrofor Vujadin Stanišić sa braćom sveštenicima, đakonima i vernim narodom.
Pre početka bogosluženja, vladika Fotije se poklonio nad kivotom u kojem se čuvaju odežde svetog kralja Milutina, donete iz Sofije gde inače prebivaju njegove svete mošti.
Tokom svete liturgije, vladika Fotije je održao besedu sabranom narodu o značaju praznika Vaznesenja Gospodnjeg i istakao važnost zajedničkog truda u izgradnji i očuvanju svetih hramova. Episkop je zahvalio svima koji su doprineli izgradnji i ulepšavanju hrama Hrista Spasitelja.
Časni oci, uvaženi predsedniče Skupštine, uvažena gospodo, draga braćo i sestre, neka je srećan i blagosloven današnji dan i naše sabranje povodom velikog praznika Vaznesenja Gospodnjeg i hramovne slave našeg hrama u Breziku.
Divno je doći u hram i videti ovoliko mladih ljudi koji dolaze na bogosluženja, posebno na slavu, da učestvuju u ovom velikom duhovnom prazniku Vaznesenja Gospodnjeg.
Imao sam priliku da budem u Svetoj Zemlji, na mestu odakle se Gospod vazneo na nebo. Tamo se nalazi kamen na kome su se stopala Gospodnja utisnula. Divno mesto otkrovenja Božijeg! Kada praznujemo ovaj praznik, sećamo se tog dana kada se Gospod pred apostolima uzneo na nebesa i blagoslovio ih, rekavši im da ostanu u Jerusalimu, jer će za deset dana na njih sići Duh Sveti i obućiće ih u silu sa visine, te će početi da propovedaju Jevanđelje Hristovo po čitavom svetu. To je događaj Crkve koji ćemo praznovati na Pedesetnicu.
Vaznesenje je kraj zemaljskog podviga Gospoda Hrista u telu. Vaznevši se na nebesa, On je poslao Duha Svetoga, koji sada rukovodi Crkvom Božijom kroz istoriju. Zato su bogoslovi govorili da se u Starom Zavetu Bog Otac najviše javljao, naglašavajući da je Bog Jedan i da je Otac. Nakon ovaploćenja Sina Božijeg i Njegovog dolaska na zemlju, to je postao period Sina, kada je Hristos postao čovek, uzeo na sebe telo, krstio se u Jordanu, propovedao tri i po godine, bio raspet, vaskrsao i, na četrdeseti dan nakon Vaskrsenja, vazneo se na nebo. Sada živimo u periodu Duha Svetoga, kada Duh Sveti vodi Božije delo u Crkvi. Crkva je blagosloveno Carstvo Oca, Sina i Svetoga Duha. Mi smo postali članovi tog Carstva kada smo se krstili u ime Oca, Sina i Svetoga Duha.
Danas praznujemo Vaznesenje, kada nam Gospod pokazuje da su Nebesa naša otadžbina. Iako poštujemo i volimo mesto gde smo rođeni i živeli, ali naša Nebeska Otadžbina je Carstvo Nebesko, gde Hristos prebiva sa desne strane u slavi Boga Oca. Svima onima koji budu spaseni na Drugom dolasku i Sudu Božijem biće dodeljeno mesto u slavi Božijoj.
Kažu oci da, iako živimo na zemlji, možemo živeti u duhu Vaznesenja Gospodnjeg. Kako? Tako što ćemo razmišljati i bogoslovstvovati o Hristu Gospodu koji je na nebesima radi nas i našeg spasenja, pripremajući nam mesto spasenja u večnosti. Da mu se obraćamo molitvama i vapajima, ali i da ne zaboravimo ono što je na zemlji – da činimo dobro jedni drugima, kao što je dobro delo podizanje i ukrašavanje ovog hrama i parohijskog doma, živopisanje, i sve što se čini blagoslovom Božijim i zaslugama vašeg prote i crkvenog odbora. To su velika dela, braćo i sestre, i treba da znate da su pred Bogom blagoslovena.
Naš srpski narod je trojični narod, kršten u ime Oca, Sina i Svetoga Duha. Mi smo narod koji je na Kosovu izabrao da brani Časni Krst i zlatnu slobodu i to smo radili kroz čitavu istoriju. To smo mi, to je naša duhovna lična karta. Mi smo narod Vaznesenja Gospodnjeg, narod Vaskrsenja, narod Božića, narod Božiji. Tako treba da živimo i da budemo ponosni pred drugim narodima – ne gordi, ali ponosni. Treba da znamo ko smo i šta smo. Naš Sveti Patrijarh Pavle govorio je da treba da znamo da imamo svete pretke na nebesima – Svetog kralja Milutina, Dragutina i druge svetitelje, predvođene Svetim Savom, koji ne ustaje sa kolena pred Gospodom na nebesima dok mu Bog ne usliši molitvu. To smo mi, to je naša Nebeska Srbija. Mi smo ovde u zemaljskoj Srbiji, ali treba da se trudimo da budemo zaista narod svojih svetih predaka.
Hvala svima koji pomažu ovu svetinju i sve naše svetinje ovde u Distriktu i širom naše Eparhije, ako Bog da, uskoro i Mitropolije zvorničko-tuzlanske, svih naših manastira i crkava. Imamo i novi Manastir Svetog Arhangela Gavrila u Popovom Polju, koji se gradi i koji će imati svoje sestrinstvo, hvala Bogu. I tako, popunjavamo i druge manastire, da duhovno živimo, da se molimo Bogu i da budemo narod Božiji, narod koji gleda očima večnosti. Narod koji nije kao noj, sa glavom u pesku, koji ne vidi i ne čuje ništa, već narod koji je otvoren i zagledan u večnost i istine Carstva Nebeskog. Odatle dolazi spasenje, tamo je Gospod Isus Hristos naš, i On nas sa neba gleda i posmatra – da li smo dostojni Carstva Nebeskog ili nismo.
Neka Bog blagoslovi sve one trudbenike, radnike, dobre i verne ljude, ljude čestite. Neka Gospod blagoslovi našu decu da budu svetosavci, pravoslavci, koji uče pravoslavnu veronauku, da budu deca Božija i sinovi i kćeri svojih roditelja, da znaju ko su i šta su, a ne da ih obmanjuju rodnim teorijama i raznim drugim naukama.
Bog vas blagoslovio, hvala svima koji pomažete ovu svetinju i ako Bog da, da se u zdravlju i veselju viđamo na svim našim bogosluženjima ovog leta, a biće ih dosta, ako Bog da, širom naše eparhije.
Živeli, Bog blagoslovio i svako vam dobro darovao.
Po završetku bogosluženja, obavljen je svečani ophod oko hrama, nakon čega je prerezan slavski kolač sa kumovima današnjeg slavlja, gospodinom Gojkom Ristanićem i njegovom suprugom Ružom koji su izbrani kumovi i za sledeću godinu.
U slavlju je učestvovao i gospodin Siniša Milić, aktuelni predsednik Skupštine Brčko distrikta BiH, sa svojim saradnicima.
Nakon svečanosti, prisutni su pozvani na trpezu ljubavi, gde su zajednički proslavili veliki praznik u duhu hrišćanske ljubavi i zajedništva.
(eparhijazt.com)
