ПРАВДА, Београд,
директор Јова Адамовић
“Аој, Босно, сиротице клета“
У последње време Аустро-угарска себи је ставила у задатак, да свакога дана демантује све вести о својем наоружавању, ма како оне, иначе, долазиле из поуздана извора. Међутим, ових су дана само стизали поверљиви извештаји, из којих се могло видети шта се радило у земљама, које је Аустрија насилнички приграбила.
Почевши од 21. октобра 1908. године железнички возови у Босни и Херцеговини престали су превозити робу, јер, су дан и ноћ, превозили војнике, топове, оружје и муницију. Војска је махом у земљу улазила преко Босанског Брода, ноћу, у неосветљеним вагонима. Та кретања војске изазивала су са једне стране, општу узнемиреност, неповерење, врење, шушкање, страх, с друге стране, опет, весела лица, наду, нову снагу и радост.
Трговачка школа у Брчком је затворена и претворена у затвор. Чак је затворен и „Српски хотел“. Жандармерија је вршила дан и ноћ преметачине по српским и муслиманским кућама. И у Брчком је обустављен саобраћај, војска је непрестано надолазила, као ријечна бујица, железнице су само допремале војску, топове и муницију (брдске топове). Војску су сачињавали махом Пољаци и Чеси, у зеленим униформама. Мађарске трупе, које су већ биле стациониране у Брчком, повлаће се. Понтони и материјал је сештен, сложен у самом Брчком, на плацевима српске општине. Озидана је и једна велика барутана, коју је чувао само један војник. Пут Брчко – Бијељина је чувала војска.
У Јањарима је главни штаб, ту је било 35-40 топова (пољских) и око 10.000 војника. Према Малом Зворнику окупатори су градили фортицу (утврђење), тјерајући сељаке да довозе циглу и камен. Фортица је била у виду троугла, са босанске стране топови су били намјештени и спремни за дејство према Србији. У Зворнику је стационирано 10-12 хиљада војника. До 15. децембра било је у плану да се извезе из Аустро-Угарске 657 возова, 230 возова у правцу Ријеке, а одатле са 6 бродова за Котор, око 12.000 војника. А 427 возова, који су представљали једну војску од 350.000 војника, планирано је било да крену према Дрини, дуж границе и према Херцеговини. Пјешадија је била у саставу од галицијских пукова.
Саобраћај на целој дужини пруге Брод-Сарајево-Мостар и Брод-Тузла је сасвим обустављен и само је служио за превоз војске и муниције.
По целој Босни и Херцеговини су вршена хапшења у великом стилу. Нису помагали ни деманти од бечког Кореспонденц бироа. У Брчком су похапшени ови трговци: Мехмед Кучукалић, Фехим Кучукалић, Пеција Колаковић, Тоша Ристањић, , Мехмед Новалић, Ристо Колаковић, Бешлага Милкић, Илија Сврдлак, Махсуз Ефендија и поп Стево Поповић. Интернирани су у својим кућама, које чувају војници или жандарми: Танасије Божичковић (подначелник Брчког), Митар Колаковић, Коста Нешковић, Лука Елдуповић, Васо Колаковић, Михаило Михаиловић, Мића Гвозде, Саво Ћеловић, Хоџа Миљкић, Никола Прњатовић, Војко Колаковић, Лука Тољевић. Такође и становници Тузле нису поштеђени прогоњења, затварају се прваци Срби и Муслимани.
У Бијељини су позатварани сви прваци, а Осман Бег Али Пашић затворен, окован и спроведен у Тузлу. Поп Коста Поповић из Жепча такође затворен, те сутрадан убијен.
Издат је распис на целој територији Босне и Херцеговине, са тачним описом Николе Т. Кашиковића (Високо 4.12.1861. – Сарајево 22.5.1927., био је српски публициста, уредник и власник српског књижевног листа „Босанска Вила“), у коме се наводи да ће свако бити строго кажњен, ко га види, а одмах не преда првој власти. На све су стране врбовали жандарме, али нико неће да се прими, и да нуде 70 круна месечно.
Народ је тих дана био врло узрујан, Срби и Муслимани спремни су на све и моле Бога да подари здравље Краљу Петру, Цару Николи, Султану и Престолонаследнику Ђорђу. Надали су се да не могу ништа изгубити, и смрћу би добили – отрешће се ропства.
А Србија? Србија је хтела са тим људима да тјера једну врсту пазара, тражећи један – ходник!
Аој Босно, сиротице клета
Босно моја, сиротице клета,
По твом небу сунце се не шета.
По твом крају п'јетли не честају,
По твом рају птице не пјевају.
Твоја брда и твоје долине,
Помрчале густе помрчине.
Приредио: С.Ћ.
