Život nakon Dejtona: Gorki mir u buretu baruta

Skoro milion ljudi u BiH živi ispod apsolutne linije siromaštva, godišnje iz zemlje iseli oko 30.000 mladih, a oni koji ostaju dižu ruke od sebe i svog života.

Tako stanje u BiH, 22 godine nakon rata, opisuju stručnjaci, a te stavove potvrđuju i statistike i rezultati istraživanja. Istraživanje Inicijative za bolju i humaniju inkluziju IBHI pokazuje da je 28 odsto odraslog stanovništva u BiH preživljava sa 271 KM mesečno.

Direktor ove inicijative Žarko Papić ocenjuje da je današnja BiH “socijalno bure baruta”.

– Nadam da će to bure baruta eksplodirati na idućim izborima i da će građani konačno shvatiti da svađe između Dodika i Izetbegovića služe samo za zamajavanje naroda. Poslednji je čas da se birači zainteresuju za one partije i ljude koji imaju konkretne programe za napredak ekonomije i smanjenje nezaposlenosti i siromaštva – kaže Papić.

Podaci iz više izvora pokazuju da je siromaštvo, ili bar subjektivni osećaj siromaštva i beznađa, danas jači nego pre 10 ili 20 godina.

Zvanični podaci, zasnovani na Anketi o potrošnji domaćinstava, pokazuju da je apsolutno siromaštvo poraslo sa 18,6 na 23,4 odsto. Procenjuje se da svake godine između 30.000 i 40.000 ljudi napusti BiH, na šta je nedavno upozorio i predstavnik MMF u BiH Francisko Parodi.

Analiza Svetske banke pokazuje da stopa emigracije visokoobrazovanih u BiH inosi oko 24 odsto, pa je po odlasku stručnjaka BiH jedna od vodećih u Evropi. Još su alarmantnija upozorenja demografa, koji naglašavaju da iz BiH odlaze uglavnom ljudi od 20 do 40 godina pa uskoro “više neće imati ko da rađa decu”.

Da nije uvek bilo tako pokazuju ranija istraživanja javnog mnjenja, ali i statistike Ministarstva civilnih poslova BiH o broju ljudi koji se odriču državljanstva BiH, kako bi postali građani Austrije, Nemačke, Češke, Slovenije ili skandinavskih zemalja.

Od završetka rata do 2.000. godine samo 22 građana odreklo se državljanstva BiH, nakon čega počinje trend rasta. Od 2002. do kraja 2005. državljastva se odreklo skoro 30.000 građana, a samo prošle godine 4.720 građana BiH.

Socijalni psiholog Srđan Puhalo kaže da su odmah posle rata ljudi verovali da će se ostvariti ono za šta su se borili i ginuli, “ali se ispostavilo da nije baš tako”. O optimizmu, kaže, svedoči i činjenica da je na prvim posleratnim izborima izlaznost bila i do 90 odsto.

– Iz godine u godinu građani su sve više verovali da je mir dobar samo za tajkune i političare, a sve je definitivno krenulo nizbordo 2010. godine, kada je ponestalo novaca iz i od donacija i od privatizacije. Usledila je letargija: ljudi su digli ruke sami od sebe i od svojih života i prepustili se životarenju, što je, katastrofalno – ocenjuje Puhalo.

Ekonomista Damir Miljević dodaje da se nikakvom dobru ne može nadati zemlja koja ima 150.000 siromašne dece, a nema nikakav smislen plan za izlazak iz takvog stanja. Tvrdi da je danas život u BiH realno teži nego pre 10 ili 20 godina, mada brojke pokazuju izvestan naredak.

Odmah nakon rata vladao je optimizam i polet, pa su ljudi češće razmišljali o pokretanju biznisa nego o bekstvu iz BiH. Danas mi “napredujemo” mišjim koracima, dok svi oko nas napreduju brže, pa su daleko odmakli – kaže Miljević.

Od rata pobeglo 1,2 miliona, a od mira 150.000 ljudi

BiH je u proteklom ratu napustilo 1,2 miliona ljudi, dok ih je interno raseljeno oko milion, potvrdila je ministarka za ljudska prava i izbeglice BiH Semiha Borovac. Prema njenim rečima, od 1,2 miliona izbeglica u BiH se vratilo njih oko 450.000, a u zemljama koje su prihvatile izbeglice ostalo je da živi oko 750.000 ljudi iz BiH.

Kako pokazuju statistike, bio je to tek prvi talas bekstva iz BiH. Prema podacima Unije za održivi povratak i integracije BiH, samo u poslednje četiri godine BiH je napustilo više od 150.000 stanovnika, a odlaze uglavnom kompletne porodice. Nije redak slučaj da ljudi koji su se posle rata vratili u BiH, verujući da je najgore prošlo, sada ponovo pakuju kofere.

 

 

(blic.rs)

Ostavi odgovor

Unesti Vaš komentar
Upišite Vaše ime