Несигурност чека свијет због развоја догађаја у Украјини, изјавио је њемачки канцелар Олаф Шолц.
Он је након самита Групе седам (Г7) у баварским Алпама рекао да се спрема период несигурности, да 345 милиона људи неће имати довољно хране, уз напомену да је тај број четири пута већи од броја становника у Њемачкој, јавио је ТАСС, преноси Срна.
“Нешто се мора учинити. Створили смо глобални савезу за безбједност хране”, додао је Шолц.
Лидери Групе седам (Г7) богатих свјетских економија договорили су се на годишњем тродневном самиту, завршеном данас у Њемачкој, о низу заједничких политичких и економских циљева и активности на којима ће се ангажовати у наредном периоду.
Према завршном коминикеу са самита, Г7 ће истражити даље мјере за, како се наводи, “спречавање Русије да профитира од свог агресорског рата”, преноси Ројтерс.
“Даље ћемо смањити ослањање на цивилне нуклеарне и сродне производе из Русије и радити на пружању помоћи земљама које желе да диверзификују своје снабдијевање”. Што се нафте тиче, Г7 поручује да ће размотрити низ приступа, укључујући опцију потенцијалне свеобухватне забране свих услуга које омогућавају транспорт руске сирове нафте и нафтних деривата на глобалном нивоу “осим ако се нафта не купује по или нижој цијени која ће бити договорена у консултацијама с међународним партнерима”.
У саопштењу се истовремено позивају све земље истомишљенице да размотре да се придруже акцијама Г7.
Поводом актуелне енергетске ситуације, лидери Г7 су одлучили да се у координацији с Међународном агенцијом за енергију истраже додатне мјере за смањење раста цијена и спречавање даљих негативних економских и социјалних утицаја у земљама Г7 и глобално.
“Охрабрујемо земље произвођаче да повећају производњу (нафте) како би се спустиле тензије на енергетским тржиштима”, пише у коминикеу и додаје се да Г7 поздравља недавну одлуку ОПЕК-а о јачем повећању пумпања, којом је нафтни картел одговорио на погоршање ситуације на међународном тржишту.
Лидери Г7 су се обавезали да ће окончати нову директну државну подршку међународном сектору енергије из фосилних горива до краја 2022, осим уколико да та помоћ не поткопава циљеве Париског споразума и јасно дефинисане обавезе сваке земље о ограничењу загријавања тепературе ваздуха за највише 1,5 степени Целзијуса.
“Наглашавамо значај улоге коју може имати повећање испорука течног природног гаса и сматрамо да су улагања у овај сектор неопходна као одговор на тренутну кризу. У овим ванредним околностима, јавна подршка улагањима у гасни сектор може бити прикладна као привремени одговор…”, наводи се у саопштењу.
Такође се изражава приврженост Г7 постизању потпуно или претежно декарбонизованог енергетског сектора до 2035. године.
Када је ријеч о прехрамбеној кризи, лидери су се обавезали да ће обезбиједити додатних 4,5 милијарди долара за заштиту најугроженијих од глади и од неухрањености, чиме ће, с раније обећаним средствима, укупан износ премашити 14 милијарди долара.
“Остајемо при нашој опредијељености да тржишта хране и пољопривреде буду отворена и позивамо све партнере да избјегавају неоправдане рестриктивне трговинске мјере које повећавају тржишну волатилност, а тиме и ризик од прехрамбене несигурности”.
У коминикеу се најављује и намјера Г7 да формира “Климатски клуб” ради подршке ефикасној имплементацији Париског споразума кроз убрзање климатских акција и повећање циљева, с посебним фокусом на индустријски сектор.
“Климатски клуб, као међувладин форум високих амбиција, биће инклузиван по природи и отворен за земље које су посвећене пуној примјени Париског споразума и одлука које произлазе из њега, посебно Климатског пакта из Глазгова”, наводи се у документу, преноси Тањуг.
Поред тога, истиче се да ће Г7 интензивирати напоре да оствари планирано мобилисање средстава за климу од 100 милијарди долара што је прије могуће до 2025. године.
Што се тиче политичких дешавања у свијету, лидери Г7 су поручили да су “и даље озбиљно забринути због ситуације у Источном и Јужном кинеском мору”.
“Наглашавамо да не постоји правни основ за експанзивне кинеске поморске претензије у Јужном кинеском мору”, пише у коминикеу, у којем се Кина такође позива да “изврши притисак на Русију, која води неоправдани, ничим изазван и нелегалан рат против Украјине, да одмах и безусловно повуче своје трупе из Украјине”.
Даље се изражава “озбиљна забринутост због ситуације с људским правима у Кини” и тражи од Пекинга “да поштује универзална људска права и основне слободе, између осталог на Тибету и Синђангу, гдје присилни рад изазива велику забринутост”.
Поводом односа с Ираном, Г7 понавља да остаје при ставу “да Иран никада не смије да развије нуклеарно оружје”, те да је “дипломатско рјешење најбољи начин да се ограничи ирански нуклеарни програм”.
У вези са глобалном епидемиолошком ситуацијом, лидери Г7 су у саопштењу поново потврдили посвећеност обезбјеђењу равноправног приступа и снабдијевања земаља сигурним, ефикасним, квалитетним и приступачним вакцинама, лијековима, дијагностичким и другим основним медицинским добрима, како би се превазишла пандемију ковид-19.
(nezavisne.com)