spot_img
spot_img

Зашто су Американци одликовали Дражу Михаиловића: Ријеч капитулација не постоји у српском језику

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img
Амерички предсједник Хари Труман 29. марта 1948. године постхумно је одликовао команданта Југословенске војске у Отаџбини (ЈВуО) и министра војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије генерала Драгољуба Дражу Михаиловића орденом Легија заслуга, највишим орденом САД намијењеном странцима.

Ђенерал Михаиловић увршћен је у “Легију заслужних” на приједлог Комисије за одликовања Пентагона. Ова комисија, која је окупљала најугледније људе САД (сенаторе, конгресмене, гувернере), отворила је јавна саслушања у Адвокатској комори Њујорка у мају 1946. године, које је трајало упоредо са судским процесом који су тадашње комунистичке власти у Београду водиле против Михаиловића. У том контексту, Комисија је највећу пажњу и посветила сарадњи Михаиловића са силама Осовине предвођеним Њемачком, што је била једна од најтежих тачака оптужнице против њега на процесу у Београду.Амерички предсједник је у образложењу навео да се “Михаиловић истакао као командант ЈВуО и министар, организујући и водећи снаге отпора против непријатеља који је окупирао Југославију, од децембра 1941. до децембра 1944. године”.

– Захваљујући неустрашивим напорима његових трупа, многи амерички пилоти били су спасени и безбједно враћени на савезничку страну. Генерал Михаиловић и његове снаге, упркос недовољном снабдијевању и борећи се под изузетним тешкоћама, материјално су допринијели савезничкој војсци и били учесници у извојевању коначне савезничке побједе – наводи се у образложењу одликовања које је потписао Труман 29. марта 1948. године.

Орден Легија заслуга тек 9. маја 2005. године уручен је његовој кћерки Гордани на скромној церемонији у Амбасади САД у Београду, а само неколико дана касније Виши суд у Београду донио је одлуку о његовој рехабилитацији. Том одлуком, Дража Михаиловић се сматра неосуђиваним и враћена су му сва грађанска права која су му одузета у политичко-идеолошком процесу који је против њега вођен у Београду од хапшења 13. марта 1946. до пресуде којом је осуђен на смртну казну 15. јула 1948. године.

Вијест о уручењу одликовања Дражиној кћерки Гордани 2005. године изазвала је бурне реакције у БиХ и Хрватској, посебно међу онима који деценијама Југословенску војску у отаџбини изједначавају са усташама и другим формацијама које су отворено биле на страни нацистичких и фашистичких снага током Другог свјетског рата. Хрватско Министарство спољних послова и европских интеграција саопштило је тада да је “са жаљењем примило вијест о додјели овог одликовања, јер је тешко схватити да америчка страна није упућена у историјске чињенице и у улогу Драгољуба Михаиловића”. У Сарајеву је тим поводом одржан протест, а демонстранти су као један од разлога навели и то што је БиХ тог дана на прослави Дана побједе над фашизмом у Москви представљао тадашњи предсједавајући Предсједништва БиХ Борислав Паравац, који се, како су наводили демонстранти, декларише као симпатизер четника. Парадоксално је то што су преци Борислава Паравца као припадници ЈВуО учествовали у спасавању савезничких пилота на планини Озрен у оквиру широке спасилачке мисије под називом “Халијард”.

Упркос тим негодовањима из Загреба и Сарајева, као и томе да је вијест о ордену којим је амерички предсједник Хари Труман 1948. године одликовао команданта ЈВуО деценијама заташкавана од стране комунистичког режима у бившој СФРЈ, то је непобитна чињеница. О томе свједоче бројна признања која је добио командант ЈВуО, међу којима је и Ратни крст којим га је одликовао командант француског покрета отпора и каснији француски предсједник Шарл де Гол. Уз овај орден, генерал Де Гол је издао и похвалну наредбу која је 2. фебруара 1943. године прочитана свим француским јединицама. Генерал Дража Михаиловић добио је одликовање и предсједника избјегличке владе Пољске генерала Владислава Сикорског. Од генерала Сикорског 14. јуна 1943. године добио је Орден за војничке врлине.

Историчар из Чачка Милош Тимотијевић каже да је вијест о ордену који је генерал Михаиловић добио 1948. године од америчког предсједника из два разлога деценијама суптилно прикривана од јавности у бившој СФРЈ.

– Први и основни је што су Американци подржавали Броза, па су то тајили, односно нису томе давали публицитет, а други је комунистичка пропаганда којој никако није било у интересу да се са имена и лика Драже Михаиловића скине лажни ореол издајника и сарадника окупатора који су му они наметнули – каже Тимотијевић за “Глас Српске”.

Према његовим ријечима, тек послије Брионског пленума и са почетком предсједничке кампање Ричарда Никсона вијест да је Дража одликован је доспјела у ширу америчку јавност.

– Касније је то експлоатисао и Роналд Реган, а наша јавност је слободно почела да говори о томе тек када је Југославија почела бесповратно да се распада – каже Тимотијевић.

Он истиче да чињеницу да је генерал Михаиловић одликован од стране САД због своје антифашистичке улоге у Другом свјетском рату треба стално истицати и тако разбијати предрасуде које су на овим просторима захваљујући комунистичкој пропаганди гајене више од четири деценије.

Бивши амерички амбасадор у Београду Кајл Скот рекао је 2019. године у Београду на отварању изложбе “75 година спасилачке мисије ‘Халијард'“ да ће САД заувијек бити захвалне српским савезницима који су у Прањанима код Горњег Милановца спасили 500 америчких пилота у Другом свјетском рату, те да је мисија “Халијард” била највећа мисија те врсте у историји ратовања. Та мисија је спроведена током 1944. године у сарадњи америчке обавјештајне службе и ЈВуО.

Командант ЈВуО генерал Дража Михаиловић је најодликованији српски официр. Био је на дужностима начелника штаба Врховне команде, помоћника Врховног команданта Његовог величанства краља Петра Другог Карађорђевића, министар војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије, предавач на Војној академији у Београду, као и предратни војни аташе у Чехословачкој и Бугарској.

Дража Михаиловић, коме су подређени на почетку герилске борбе против окупатора дали надимак Чича, био је први герилац у тада поробљеној Европи. Тада у чину пуковника, он није признао капитулацију коју је потписао генерал Данило Калафатовић 17. априла 1941. године. Чувена је његова тадашње изјава: “Реч капитулација не постоји у српском језику”, послије које је окупио групу официра и војника са којима је одлучио да се бори против окупатора. На Равној гори је организовао први герилски покрет отпора у читавој тадашњој окупираној Европи и већ 13. маја 1941. године свим југословенским патриотама упутио позив на устанак.

Хапшење и суђење

Припадници Одјељења за заштиту народа (ОЗНА) ухапсили су генерала Дражу Михаиловића у ноћи између 12. и 13. марта 1946. године у близини Добрунске ријеке код Вишеграда. Та вијест је држана у тајности до 24. марта, када ју је објелоданио Александар Ранковић. Суђење пред Војним вијећем Врховног суда ФНРЈ почело је 10. јуна и пратио га је низ контроверзи. Савезничким пилотима које су 1944. спасили четници није било дозвољено да свједоче, уз образложење да је њихово свједочење нерелевантно. Генерал Михаиловић осуђен је 15. јула на смрт стријељањем, трајни губитак политичких и грађанских права и одузимање цјелокупне имовине. У ноћи између 16. и 17. јула изведен је из ћелије и стријељан на непознатој локацији, а непознато је и гдје су његови посмртни остаци.

 

 

(glassrpske.com)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img