Увреде на рачун институција и руководства Српске, њених историјских тековина и свега што носи било какав српски предзнак, представљају политички покушај појединих бошњачких политичара да се Републици Српској наметне што већи терет кривице, те да се у коначници створе услови и атмосфера у дијелу међународне заједнице да оно што је наводно геноцидно не може ни морално да постоји.
Сматрају ово саговорници “Гласа Српске” коментаришући све учесталије скандалозне изјаве појединих бошњачких политичара, а у којима се готово све из, како га називају, мањег ентитета проглашава геноцидним и фашистичким, а у чему су најдаље до сада отишли Бакир Изетбеговић, Шефик Џаферовић, Жељко Комшић и Бисера Турковић.
Према ријечима професора међународних односа на Факултету политичких наука Универзитета у Бањалуци, Жељка Будимира на овај начин бошњачка елита покушава актуелну политичку кризу у очима Запада представити као безбједносну, те направити основ за евентуалну интервенцију споља.
– У том свјетлу требало би посматрати и посљедње нападе на Војску Републике Српске у којима се она проглашава геноцидном. Значи, на све начине се покушава обесмислити морални интегритет Српске, а на шта се уосталом надовезује и наметнути Инцков закон о геноциду. Ради се о озбиљној, опасној и приземној стратегији бошњачких елита, а коју као додатни елемент прати и покушај да се они пред дијелом међународних актера представе као носиоци некакве грађанске идеје, а која одговара либералној европској. Због свега тога, БиХ се данас налази у позицији из које ће тешко изаћи – истакао је Будимир.
Слично мишљење дијели и професор Факултета политичких наука у Бањалуци, Милош Шолаја наводећи како га брине што ово непримјерено етикетирање свега што је српско, пролази испод радара и без реакција од стране међународних актера и њихових представника у БиХ, а који се бар декларативно залажу за будућност, суживот, демократију и помирење.
– И то је велики проблем. Да су они више укључени у све ово не би долазило до оволиког неповјерења међу народима у БиХ и оволиких тензија. А оне су управо све веће због оваквих изјава појединих бошњачких политичара – навео је Шолаја, додајући да би све требало гледати и у свјетлу предстојећих избора и мобилизације бошњачког бирачког тијела.
Према подацима Министарства унутрашњих послова Републике Српске, полиција у сарадњи с надлежним тужилаштвима тренутно поступа по четири пријаве које се односе на кршење члана 280а Кривичног закона Републике Српске.
Александар Главаш из ДНС-а који је недавно против бошњачког члана Предсједништва БиХ, Шефика Џаферовића, поднио кривичну пријаву због повреде угледа Српске и њених народа, сматра како би се против ове пошасти требало институционално борити на све начине.
– Мислим да су политичари из Српске до сада олако прелазили преко овога, тешких и увредљивих ријечи на рачун српског народа. Позвао бих све да искористимо све законом нам дате могућности. Треба реаговати, јер крајњи циљ јесте рушење и укидање Српске – каже Главаш.
Иако не вјерује да ће правосудне институције на нивоу БиХ отворити предмете због вријеђања Српске, њених тековина и институција, српског народа у цјелини, али и изазивања вјерске и међунационалне мржње, јер се исте, како сматра, налазе под директном контролом СДА, Главаш каже да не треба одустајати.
– Иако је један од тужилаца и син Шефика Џаферовића, одлучио сам да поднесем кривичну пријаву против бошњачког члана Предсједништва БиХ, јер је увредљиво и непримјерено да он у било којем контексту Српску доводи у везу с нацистичким одредима смрти. Мислим да под хитно треба поднијети пријаву и против посланика из Коалиције “Заједно за БиХ” у Народној скупштини Српске Бегије Смајић која Војску Републику Српске назива геноцидном. Не смијемо преко тога више прелазити – нагласио је Главаш.
Каже и да је и један од циљева ове непримјерене и увредљиве реторике прикривање и под тепих гурање свих злочина који су у протеклом рату почињени над српским народом. Као илустрацију је навео примјер Подриња у којем ожалошћене породице више од 25 година чекају истину и правду за више од 3.200 убијених.
Срђан Мазалица из СНСД-а наводи како бошњачки политичари вријеђањем Српске и стављањем јој око врата камена и црне етикете, у ствари покушавају брендирати појам геноцида, те на све приземне начине ријеч геноцид повезати са свим што се односи на Србе, Србију и Српску.
– Симптоматично је што се као “геноцидни” карактеришу и умјетничка дјела, институције, али и читав народ – поручио је Мазалица, постављајући питање шта је сљедеће, али и поручујући да ВРС не само да није геноцидна, већ је захваљујући њој спријечен још један геноцид над Србима у 20. вијеку.
Подсјећања ради, Бегија Смајић из Посланичке групе “Заједно за БиХ” у НСРС, на посљедњој сједници највишег законодавног тијела Српске рекла како је ВРС геноцидна, а што је било на фону неких раније изнесених увредљивих изјава које су се могле чути од стране политичара из Сарајева. Џаферовић је тако у интервјуу за њемачки портал “Ди велт”, а говорећи о обиљежавању Дана Српске, исти упоредио са маршом нацистичких одреда. Ништа мање приземнији није био ни Жељко Комшић који је у једном од својих интервјуа истакао да грађани БиХ живе под фашистичком окупацијом, те да до суштинских промјена једино може доћи када се БиХ ријеши фашиста и успостави грађанска република. Он је овом приликом навео и да су се током обиљежавања 9. јануара могле чути, како је истакао, једино фашистичке поруке утемељене на теорији и пракси крви и зла.
Лидер СДА Бакир Изетбеговић, пак, сматра да је српски народ лош, док је министарка иностраних послова БиХ, Бисера Турковић, отишла корак даље те српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика упоредила са Хитлером.
Ментални кавез
Према ријечима социолога Ивана Шијаковића, ова реторика појединих бошњачких политичара држи читаву БиХ у једном заробљеништву и некој врсти менталног и физичког кавеза.
– На ован начин се просипа мржња која додатно цементира поделе међу народима у БиХ. На тај начин не можемо напред. Толике године након рата никако да од њих чујемо неке бар симболичне поруке мира, заједништва и толеранције. Не може се све називати геноцидним и онда очекивати од друге стране да то тек тако прихвати. Нажалост, све то се преноси и на млађе генерације, те наша будућност сваким даном постаје све неизвеснија, поготово јер, како ми се чини, делу међународне заједнице одговара једно овакво хаотично стање у БиХ – навео је Шијаковић.
(glassrpske.com)
