У историјским документима нигдје се прецизно не помиње гдје је за краља крунисан Твртко Први Котроманић, али из појединих списа се може закључити да то није било у Милима код Високог, већ највјероватније у манастиру Милешеви код Пријепоља, над одром Светог Саве, а што говори да Твртко није био босански, већ српски краљ.
Кажу ово за “Глас Српске” историчари, реагујући на објаву градоначелнице Сарајева Бењамине Карић на друштвеним мрежама, а која је написала како је “26. октобра 1377. године, у Милима код Високог, босански бан Твртко Први Котроманић крунисан за краља Босне”, додајући при том како град Сарајево за наредну годину планира подизање споменика, како је навела, “босанском краљу Твртку”.
Према ријечима Александра Узелца из Историјског института у Београду, изворни подаци о Твртковом крунисању су малобројни. Тачно мјесто, како каже, једино наводи дубровачки писац Мавро Орбин, који почетком 17. вијека пише да је краља Твртка крунисао митрополит “самостана” у Милешеви.
“Орбиново дело настало је много времена касније и није увек поуздан извор обавештења за средњовековне прилике. Међутим, постоји још један извор који је близак самим догађајима и који јасно указује да се ове Орбинове речи односе на манастир Милешеву у Србији, а не на место Миле код Високог у Босни, како сматрају поједини бошњачки историчари. Наиме, реч је о Твртковој повељи Дубровчанима издатој 1378. године, дакле свега годину дана након крунисања. У њој сам Твртко наводи да је пошао у српску земљу и тамо био крунисан ‘Богом дарованим ми венцем краљевства мојих прародитеља’, тј. Немањића. Изворни подаци, дакле, јасно упућују на то да је он крунисан у српском манастиру Милешеви, што је прихваћено и у српској и у иностраној историографији”, истакао је Узелац.
Његово мишљење дијели и историчар Дејан Дошлић, виши асистент на Филозофском факултету у Бањалуци, наводећи да поменута два списа најбоље илуструју гдје је Твртко крунисан за краља, али и демантују Карићеву, те бројне бошњачке историчаре, који тврде супротно, да је Твртко у ствари “босански краљ”, ком планирају дигнути споменик.
“Његова титула била је Стефан, Божијом милошћу краљ Срба, Босне, Поморја и Западних страна. Такође, у једном од љетописа из тог периода наводи се и да су у то вријеме у српским земљама била три владара: кнез Лазар у Призрену, краљ Стефан Твртко у Босни и краљ Марко у Прилепу”, истакао је Дошлић.
Сматра да до оваквих покушаја прекрајања историје долази јер бошњачка јавност константно трага за својим идентитетом у прошлости, а посебно у средњовјековној Босни, покушавајући да све оно што је везано за тај период задрже и присвоје у територијалном смислу.
“Чини ми се да поједини бошњачки историчари покушавају да искористе један податак дубровачког писца Мавра Орбина који каже да је стриц бана и краља Твртка близу Високог саградио цркву Светог Николе у селу Милешево. Због тога они сматрају да је Твртко ту крунисан, не уважајући остале списе који указују да то није било тако, а о чему је и сам Твртко писао у једној од својих повеља”, додао је Дошлић.
(glassrpske.com)
