Србији и осталим државама западног Балкана биће потребно 50 или 60 година да достигну животни стандард ЕУ, наводи се у извјештају британског Комитета за спољне послове, који је објављен уочи недавног Самита у Лондону.
Перспектива шест земаља западног Балкана када је ријеч о чланству у ЕУ, у овом извјештају прилично је суморна, а међу бројним препрекама се, осим “хроничне економске стагнације” помињу и константни билатерални спорови и етнички конфликти.
“Западни Балкан је од насилних конфликта деведесетих година превазишао бројне проблеме, али ту се добре вијести из овог региона завршавају. Он остаје оптерећен читавим сетом испреплетаних проблема. Све ово не може да се узме здраво за готово. Проблеми су у међувремену погоршани, а локалне елите имају интерес да задрже статус кво”, наводи се у извјештају који преноси Блиц.
Марко Савковић из Београдског фонда за политичку изузетност, међутим, не слаже се у потпуности да ће проћи деценије до чланства и за Блиц каже да ће улазак Србије у ЕУ зависити од водећих држава Уније, а не од Брисела.
“Проблем је што Француска и Њемачка немају заједнички став по том питању. Није да се Мануел Макрон противи проширењу. Он заправо жели да се ЕУ реформише по француским принципима, па онда да се разговара о пријему нових чланица. Проширење у том смислу може да буде жртва. Ми и даље имамо перспективу да у 2025. будемо оспремни за улазак у ЕУ и Влада Србије би требало да се држи тог рока. Уосталом, спровођење реформи које се траже у преговарачком процесу у интересу су нашег развоја. Не треба одустати”, рекао је Савковић.
Српски стручњаци, иначе, наводе да су драматичне процјене из британског изјвештаја да ћемо тек за 50 или 60 година достићи животни стандард ЕУ релане, али и да нису једине. Помињу да према извјештају Свјетске банке постоје још двије прогнозе – оптимистична по којој ћемо живјети као грађани ЕУ за “само” 40 година и она најцрња по којој ће се то догодити за чак 200 година.
У извјештају британског Комитета констатује се и да је прије мање од 25 година на западном Балкану био рат, као и да се овде догодило и “најекстремније насиље према цивилима у Европи од окончања Другог свјетског рата”.
У том документу цитира се Димитар Бечев са Универзитета у Сјеверној Каролини.
“Превазиђени су многи проблеми који су деведесетих година довели до насилних сукоба, али ту се завршава добра вијест. Ситуацију на западном Балкану и даље отежавају билатерални спорови, етнички конфликти”, навео је Бечев.
Такође, у британском извјештају говори се и о не тако великој популарности проширења ЕУ међу грађанима у државама чланицама.
Тимоти Лес, директор агенције Нова Европа из Кембриџа, помиње да 39 одсто грађана подржава пријем нових чланица, док се 49 одсто њих томе апсолутно противи.
“Судећи по тренутној путањи, западном Балкану требаће деценије да се придруже ЕУ”, оцијенио је Лес.
(nezavisne.com)