Најављени долазак њемачких војника на просторе БиХ значи и да процес денацификације у овој земљи никада није завршен до краја.
Њемачка никада није признала да је током Другог свјетског рата почињен геноцид и над Србима те тако, без гриже савјести, наставља с старом политиком, коју је на својој кожи највише осјетио српски народ.
Каже ово за “Глас Српске” професор на Факултету политичких наука у Београду Часлав Копривица анализирајући актуелна политичка дешавања која се с Украјине ланчано преносе и на просторе балканских земаља те најаву да би током овог мјесеца у БиХ могао стићи контигент и њемачких војника, који би требало да “допуне” тренутни састав ЕУФОР-а.
– Немачка је још 1999. направила велики преседан са агресијом на тадашњу Југославију, чиме су фактички прекршили свој Устав. Сада настављају са том причом и шаљу своје војнике у БиХ. Мислим да су се они у ствари вратили на фабричка подешавања. То се пре свега огледа у њиховом односу према православљу и српском народу у целини, који је означен као “неомиљен” и “непожељан” – наводи Копривица.
У том контексту, како каже, треба посматрати и недавни долазак британских војника у БиХ те појачану дипломатску активност Лондона. Појашњава да се ради о британској “традицији” старој више од 200 година те да је Балкан одувијек био у зони интереса, не само Немаца, већ и Британаца.
– Они српском елементу стално покушавају окачити етикету “осумњиченог” због сарадње са Русијом те због тога спроводе “превентивне акције”. Ми смо у очима тог и таквог запада само шаховске фигуре. То се на односи само на нас, већ и на друге народе широм света. И оно што је најпроблематичније јесте да они који вуку те потезе и играју једну такву шаховску игру не признају субјективитет, ни идентитет тих “фигура” – сматра Копривица.
Дио тог западног пакета, каже Копривица, представља и приједлог групе америчких сенатора да НАТО пошаље своје трупе у БиХ уколико Русија којим случајем одлучи да у СБ УН блокира продужење мандата ЕУФОР-а у БиХ. Овај приједлог, каже, резултат је дјеловања одређених лобиста, што никако не треба потцијенити, јер се, како је појаснио, преко тих “група за притисак” врло често завршавају важне ствари у америчкој спољној политици.
– Независно од тога какав ће потез Русија повући, да ли ће или не покушати да оспори легитимитет ових снага, такозвана међународна заједница ће и даље покушавати да ојачава своје војне присуство у БиХ. САД немају намеру да у време затегнутих геополитичких односа с Русијом напуштају просторе југоисточне Европе. Шта више, због Украјине ће га појачати, у сваком погледу – увјерен је Копривица.
Политиколог из Источног Сарајева Филип Матић сматра да је све ово дио једног процеса “одржавања статуса кво у БиХ од стране НАТО-а, САД и Њемачке”.
– Они на овај начин желе учврстити свој положај у БиХ. Доласком прво британских, а сада и њемачких војника, међу којима има доста и оних који се баве, рецимо, сајбер безбједношћу, желе се направити озбиљни кораци у прављењу неке црвене линије одбране према Русији. Ради се о утврђивању граница свог утицаја. Значи од БиХ се прави ново мјесто и полигон за сукоб западних сила и Русије. Наравно ту не мислим на војни, већ се ради о одмјеравању мишића – каже Матић.
Додаје како се на долазак њемачких војника може гледати и из историјског угла те је имајући то у виду њихов долазак споран и непожељан.
– Срби са њима никада нису имали позитивна искуства. Али немачка политика је још од владавине Ангеле Меркел постала агресивна према овим просторима. И непризнати Кристијан Шмит је постао оруђе једне такве колонизаторске политике – поручио је Матић.
Тензије око Турске
Коментаришући подизање тензија и у вези са Турском због одлуке Анкаре да прошири сарадњу са Москвом у областима трговине и енергетике, што подразумијева и плаћање руског гаса у рубљама, Часлав Копривица каже да поједине западне земље нису више у позицији да “постројавају” оне који нису на фону бриселске политике, тим више јер је Турска довољно снажна да се одупре свим притисцима са стране.
– Сарадња између Русије и Турске је прагматички условљена и Анкара се не може тако лако застрашити. Уколико запад одлучи да казни Турску, онда постоји велики ризик да му се то озбиљно обије о главу – каже Копривица.
(glassrpske.com)
