Камени темељци, пресјечене врпце, обећања. Било их је у посљедњих 20 година на стотине, а резултат је тек 208 километара аутопутева у држави! И тридесетак километара оних који се граде, али који ће, без мостова, који се не граде, бити неупотребљиви!
Да је бројка од 208 километара јако лоша показује и поређење са регионом – Хрватска има 1.314 км аутопута, Србија 962 км, Словенија 692 км, Сјеверна Македонија 242 км…
Ништа боља ситуација није ни са градњом и/или реконструкцијом постојећих магистралних путева.Тога практично ни немамо, па онда никога не треба да чуди што већ годинама наши путеви носе ознаку као најризичнији за путовања и што смо водећи у Европи по стопи смртности на путевима.
Но вратимо се на аутопутеве чија градња тече тако споро.
Километри које имамо
Најзначајнији пројекат, и први километри изграђеног аутопута коз БиХ, везани су за коридор 5c.
Камен темељац за овај аутопут положен је 4. јануара 2000. године, а данас, 20 година касније, имамо изграђено тек стотињак километара аутопута и то на одвојеним дионицама – 81 километар аутопута од Зенице до Тарчина, крајња сјеверна дионица аутопута од Свилаја до Оџака дужине 11 километара, те дионица на југу од Звировића до граничног прелаза Бијача, дуга 9,6 километара. Обзиром да у посљедњих пет година није пуштена нити једна нова дионица коридора 5c у саобраћај, узалудно је и размишљати о томе када ће бити готова комплетна траса, чија пројектована дужина кроз нашу земљу износи 330 километара!
И то су сви километри аутопута кроз Федерацију БиХ – 102 километра.
У Републици Српској изграђено је 106 километара аутопутева – аутопут ‘9. јануар’, који повезује Бању Луку и Добој, у дужини 72 километра, и аутопут који повезује Градишку и Бању Луку, дуг 32 километра.
Километри који се граде?
У ФБиХ се тренутно граде двије дионице аутопута на заобилазници око Зенице, од Дривуше до Доње Грачанице, у укупној дужини од 8,1км.
Двије дионице се граде и у Херцеговини, Звировићи – Почитељ, дужине око 10 километара, те дионица Буна – Почитељ, дужине око 7 километара, која неће имати никакву функцију, све док не буде изграђен мост “Почитељ”, а његова градња још није почела.
Посљедња дионица у ФБиХ, дужине 1,4 километара, налази се на Сави, од Свилаја према истоименом мосту, укључујући и сам мост.
У Републици Српској је тек средином прошле године почела градња првих километара на траси коридора 5c. Ријеч је о 6,1 километар дугој дионици од Добоја према југу.
Одговори ентитетских јавних предузећа зашто се аутопутеви нису градили већим интензитетом – пропорционалном нивоу прихода од прикупљених путарина, увијек би изостали, па тако и овај пут.
Одговор на ово питање још раније је за Буку дао професор Саобраћајног факултета у Сарајеву Осман Линдов. Према његовом мишљењу, новац није проблем, јер смо и прије усвајања Закона о акцизама, имали акцизе за аутопутеве и зелено свјетло да се можемо задуживати код европских банака у вриједности од 800 милиона евра за транспортну инфраструктуру. Проблем је незнање и нерад.
“У оба ентитета се десило да су неке дионице изграђене мимо саобраћајних параметара, а што је још горе, наставља се са таквом политиком и данас. Немамо мостова, немамо утврђених међународних конекција и међуентитетских траса, траса у ентитетима. Све у свему, ово се зове незнање и нерад. Значи, паре нису, нити ће бити проблем за саобраћајну инфраструктуру у БиХ. Имамо их да их не можемо потрошити”, нагласио је професор и напоменуо да ово изискује једну добру анализу од стране ресорних министарстава.
Новац ипак није проблем?
И док градња аутопутева, путева и реконструкција истих тече јако споро, наплата путарина и акциза у сталном је порасту. Тако је од 2006. године БиХ само од акциза и путарина прикупила и потрошила више од 11 милијарди КМ.
Најбоље се то види из података и појашњења које смо добили из Управе за индиректно опорезивање БиХ, закључно са 31.12.2019.
По литри горива, кажу, које се прода на тржишту у БиХ, тренутно се плаћа акциза (висина зависи од врсте нафтног деривата, од 0,30 до 0,45 КМ по литри), те двије путарине. Прва је путарина за одржавање путева (0,15 КМ по литри деривата), а друга је путарина за изградњу аутопутева и реконструкцију других путева (0,25 КМ по литри деривата).
Поред путарина, по литри горива које се прода на тржишту у БиХ плаћа се и акциза, која износи од 0,30 КМ до 0,45 КМ по литри (зависно од врсте деривата). По овом основу од 2006. до 2019. године је укупно прикупљено 6 милијарди и 378 милиона КМ.
Стога се оправдано поставља питање да ли је заиста проблем за оволико кашњење са градњом аутопутева недостатак новца? Или је ипак до нестручности, непостојања државне стратегије и неизбјежне деструктивне бх. политике?
(6yka.com)
