Упркос свим проблемима, све више младих одлучује се за живот у селу и улагање у пољопривреду, у чему виде своју будућност. Један од њих је и Милан Вујић који између живота у Аустрији и родног села Бродац није имао дилему.
Село воли од малих ногу, а с носталгијом каже да је растао на њиви и са животињама у овом сеоском домаћинству.
Тридесетједногодишњи Милан село не би мијењао ни за велеград.
Градске средине имају доста предности, али мир, прекрасна природа и здрава храна на селу, немају цијену.
Пољопривредни радови га, каже, испуњавају, па лако усклади посао у фирми са обавезама на њиви и у штали.
“Отишао сам у Аустрију у потрази за бољим животом. Тамо га нисам нашао. Нисам се једноставно пронашао и једва сам чекао да се вратим. Сада сам свој на своме. Овдје сам засновао породицу, имам двије кћеркице. Дјеца воле да нам помажу, иду са нама у њиву, хране животиње”, каже Милан за ИнфоБијељина.
Вујићи обрађују 60 хектара, а баве се и сточарством имају краве, свиње и овце. Радни дан често им траје и 20 часова.
“Намиримо животиње, онда на њиву, па након тога на посао. Радим за себе и своју породицу, волим то и ништа ми није тешко”, каже млади пољопривредник.
Није лако када уложено у производњу не донесе очекивану зараду као што је то био случај са пшеницом, каже Милан, али не осврће се уназад и узда се да ће му други производи надомјестити изгубљено.
У систему је ПДВ-а и уз помоћ подстицаја осавремењује производњу. Проблем са мањком радне снаге рјешава механизацијом .Захваљујући подстицајима за капиталне инвестиције ове године купио је плуг и грабље за скупљање сијена.
“Мора се ићи у корак с временом, а то значи обнављати механизацију, пратити новитете у пољопривредној производњи, примјењивати савјете стручњака. Почели смо да градимо модерно прасилиште, али сад чекамо да видимо шта ће бити с овом афричком кугом”, прича домаћин.
Предности живота у селу биле су главни разлог његовог повратка из Аустрије гдје је отишао као деветнаестогодишњак и провео двије године.
“Производимо храну, имамо своје свињче, пиле, сир, кајмак. Ништа не третирамо нити користимо било какве хемијске препарате и све што једемо је здраво. Желио сам да дјеца одрастају у условима у којима сам и ја и испунио сам овај сан”, наглашава Милан.
За техничара друмског саобраћаја не постоје препреке које не може да савлада да би стигао до циља – а то је проширење фарме и сточног фонда у чему има подршку породице.
(infobijeljina.com)
