Возачи у Босни и Херцеговини за саобраћајне прекршаје које су починили и за које су им написане казне дугују 73.644.947 КМ.
Из Агенције за идентификациона документа, евиденцију и размјену података (ИДДЕЕА) БиХ рекли су за “Независне” да возачи у Федерацији БиХ дугују 54.724.742 КМ, а возачи из Републике Српске 15.526.493 КМ.
“Возачи у Брчко дистрикту дугују за казне почињене у саобраћају 3.393.712 КМ”, навели су из ИДДЕЕА.
Како су истакли, сарајевска општина Стари град има највише дужника за казне, а укупни дуг износи 271.963 КМ.
“За саобраћајне прекршаје у БиХ у току ове године издат је 401.331 прекршајни налог”, казали су из Агенције за идентификациона документа, евиденцију и размјену података БиХ.
Према њиховим ријечима, највећа казна за саобраћајни прекршај у току ове године од 3.400 КМ издата је лицу као јединствена новчана казна стицајем више појединачних новчаних казни због кршења саобраћајних прописа.
“Најчешће казне које су написане ове године су: ‘возач који се возилом на путу креће брзином која је за више од 10 км/х до 20 км/х већа од дозвољене брзине’; ‘возач који нема код себе одговарајућу возачку дозволу или је не покаже на захтјев овлаштеног лица’; ‘возач који у саобраћају на путу управља моторним возилом прије стицања права на управљање моторним возилом’; ‘возач или друго лице које се за вријеме вожње у моторном возилу не веже безбједносним појасом’ и ‘возач који у саобраћају на цести управља возилом које нема исправне прописане уређаје и опрему, осим уређаја за управљање, уређаја за заустављање, уређаја за спајање вучног и прикључног возила, тахографа и пнеуматика'”, нагласили су из ИДДЕЕА.
Никола Ћопић, докторанд на студијама за безбједност саобраћаја и члан Координационе групе за безбједност саобраћаја РС, истакао је за “Независне новине” да казне за прекршаје у саобраћају нису велике, јер да су велике, било би мање саобраћајних незгода, возача у алкохолисаном стању и под дејством психоактивних супстанци.
“Очигледно казне нису довољно ригорозне да би дале одређени ефекат како би се смањио број прекршаја. Проблем је што нема довољно превенције, поготово када је ријеч о едукацији најмлађих учесника у саобраћају, а репресија није у толикој мјери велика да би дала жељени ефекат. Казне би требало повећати кроз измјену законске регулативе, јер би се тако смањио број саобраћајних прекршаја”, појаснио је Ћопић.
Навео је да првенствено треба радити на превенцији, а паралелно са превенцијом ићи са репресијом, како би се утицало на нове возаче у саобраћају да поштују саобраћајне прописе, а смањио број оних који прекршаје чине поново.
“Постављањем додатних радара само је порастао број прекршајних налога и то драстично, а возачи се и даље понашају неодговорно. Због повећаног броја припадника Министарства унутрашњих послова на терену, свједочимо расту броја прекршајних налога и санкционисаних учесника у саобраћају који су кршили саобраћајне прописе, што имплицира да ћемо оног момента када се смањи број полицијских снага на терену свједочити већем броју саобраћајних незгода са тежим посљедицама. Није лоше рјешење које се већ примјењује од стране неких судова, а то је одузимање возила од возача који су дужни за саобраћајне прекршаје. То се показало као ефикасна мјера и позитивно је дочекано у јавности”, закључио је Ћопић за “Независне новине”.
Најчешће казне које су написане ове године
– Возач који се возилом на путу креће брзином која је за више од 10 км/х до 20 км/х већа од дозвољене брзине;
– Возач који нема код себе одговарајућу возачку дозволу или је не покаже на захтјев овлаштеног лица;
– Возач који у саобраћају на путу управља моторним возилом прије стицања права на управљање моторним возилом;
– Возач или друго лице које се за вријеме вожње у моторном возилу не веже безбједносним појасом;
– Возач који у саобраћају на путу управља возилом које нема исправне прописане уређаје и опрему, осим уређаја за управљање, уређаја за заустављање, уређаја за спајање вучног и прикључног возила, тахографа и пнеуматика.
(nezavisne.com)
