Увоз меса и месних прерађевина у Босну и Херцеговину у току прошле године скоро је седам пута већи од извоза ових производа.
Наиме, према подацима Управе за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине, током 2021. године укупно је увезено 35.743.948 килограма меса и месних прерађевина вриједности 176.444.801 КМ.
“Са друге стране, у прошлој години је из БиХ извезено меса и месних прерађевина 6.888.786 килограма укупне вриједности 28.502.478 КМ”, рекли су за “Независне” у УИО БиХ.
Током прошле године, највише је увезено говеђег меса, свјежег или расхлађеног, и то 16.747.431 килограм укупне вриједности 103.437.576 КМ, а слиједи увоз свињског меса, свјежег, расхлађеног или смрзнутог, и то 10.663.461 килограм укупне вриједности 41.485.881 КМ.
“Месо је најчешће долазило из Италије, и то у вриједности од 49.328.807 КМ, а затим слиједе Низоземска с 36.627.319 КМ и Њемачка с 26.518.743 КМ”, подаци су УИО БиХ.
Када је извоз у питању, како су истакли из Управе за индиректно опорезивање БиХ, током прошле године највише је извезено меса перади и јестивих клаоничких производа од перади, патке, гуске, ћурке и бисерке, и то за 12.586.219 КМ, те говеђег меса, свјежег или расхлађеног, за 11.882.362 КМ.
Драшко Бањац, предсједник Удружења фармера РС, казао је за “Независне” да ће се ово стање промијенити само онда када сељак буде министар пољопривреде.
“Једино сељак зна колико му је потребно средстава да произведе све. Не могу други правити ни правилник ни нешто о мјерама подстицаја. То ми морамо правити и распоређивати средства за пољопривреду. Средства се морају усмјерити директно у производњу, не можемо ми у оваквој кризи и неимаштини улагати средства дугорочно у механизацију, у штале или хале. Ми тренутно немамо чиме посијати, а камоли да улажемо у нешто”, казао је Бањац.
Енес Хасановић, секретар Удружења пољопривредника Тузланског кантона, каже да је, вјеровали или не, потребно увозити оволико меса, јер су домаћи пољопривредници тренутно на кољенима.
“Пољопривредници пропадају, а фарме у Тузланском кантону се затварају. Храна је поскупјела, гориво је поскупјело и не знам да ли ћемо ове године успјети да произведемо 20 одсто од онога што је потребно нашој држави”, рекао је Хасановић.
Према његовим ријечима, све више ћемо бити ослоњени на увоз хране, јер држава која нема сопствену производњу је гладна и зависна од других који диктирају своју цијену.
“Крава не зна за политику и не зна ко је ко, она само, ако има добре услове и ако се квалитетно храни, даје млијеко. Такође, откуп уопште није организован и сточар ако произведе 10-20 бикова, то нема коме продати. Наши властодршци који купују нова аута нека онда једу блатобране, јер домаће производње неће бити”, наглашава Хасановић.
На питање постоји ли начин да се овај проблем ријеши, Хасановић одговара да постоји и да је једини начин да се сви пољопривредници у БиХ подигну и изађу на цесте, те се не повлаче док се власт не дозове памети и обезбиједи већа средства за пољопривреду.
Министарство за увођење заштитних мјера
О увођењу привремених мјера за увоз свјежег и расхлађеног меса јуче су разговарали Сташа Кошарац, министар спољне трговине и економских односа БиХ, и Борис Пашалић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС.
Кошарац је рекао да министарство на чијем је челу не одустаје од њиховог увођења. Он је навео да је тај документ и даље актуелан у Савјету министара и да ће бити донесена одлуке, јер је неправедно да једино приликом увоза свјежег и расхлађеног меса БиХ, у односу на земље у окружењу, нема никавих оптерећења, односно није заштићена домаћа производња увођењем прелевмана.
Према његовим ријечима, тај увоз отежава пословање и примарним произвођачима, али и онима који се баве прерадом меса.
(nezavisne.com)
