spot_img
spot_img

Уставни суд БиХ: Одлуком Републичког штаба о обавезним маскама у затвореном, прекршено право на “приватни живот”

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

Уставни суд БиХ усвојио је апелацију Мире Ћајић са Сокоца и утврдио да одлука Републичког штаба за ванредне ситуације РС о обавезном ношењу заштитне маске у затвореном простору, представља кршење права на „приватни живот“.

Суд је образложио да је у случају доношења ове мјере од стране Републичког штаба изостало активно учешће највиших органа законодавне и извршне власти Републике Српске.

“Уставни суд је закључио да мијешање у основна људска права и слободе гарантоване Уставом БиХ и Европском конвенцијом, које је извршено оспореним закључком Републичког штаба за ванредне ситуације, као уског сегмента извршне власти, о обавезном ношењу заштитне маске у затвореном простору, представља кршење права на ‘приватни живот’ када је у случају доношења и преиспитивања наређене мјере изостало активно учешће највиших органа законодавне и извршне власти Републике Српске“ стоји у одлуци Уставног суда БиХ коју је донијело Велико вијеће на сједници одржаној јуче.

Апелантица Мира Ћајић са Сокоца у априлу ове године поднијела је апелацију Уставном суду БиХ у којем је оцијенила да је Републички штаб својим закључком прекорачио одредбе „закона, Устава РС и Устава БиХ“, због којег она трпи ненадокнадиву свакодневну штету.

Она је навела и да закони који су наведени у преамбули спорног закључка (Закона о заштити и спашавању становништва у ванредним ситуацијама и Закона о заштити становништва од заразних болести) немају одређен и дефинисан појам израза „заштитна маска“, односно да закон не препознаје појам „заштитна маска“.

Такође се наводи и да су мјере у супротности са одредбама Закона о заштити потрошача БиХ и РС, којима је трговцу забрањена дискриминација било којег потрошача, будући да се мјерама грађане присиљава и уцјењује са ношењем маске, односно уколико то не желе бивају ускраћени за пружање услуге.

Оцијенила је и да су такве мјере „апсолутно некоректне и непредвидиве“.

„С тим у вези се апелантица реферира и на праксу Основног суда у Сокоцу у којем је, како наводи, лице које није користило медицинску маску ослобођено прекршајне одговорности и прекршајни налог стављен ван снаге, јер дјело за које се терети није прекршај“, стоји у опису наведене одлуке Уставног суда БиХ.

Осим тога Ћајић наводи и да Народна скупштина РС није прогласила ванредно стање у случају епидемије како је то прописано Уставом РС , већ да је Влада РС као извршна власт незаконито узурпирала надлежности Народне скупштине РС и својом одлуком прогласила ванредно стање и именовала Републички штаб за ванредне ситуације.

У наставку је апелантица на опширан начин аргументовала „непостојање оправданости и корисности ношења маски“, а тврдила је и да доносилац одлука није понудио „доказе о неопходности и пропорционалности мјера“ и друго.

Образлажући своју одлуку, Уставни суд БиХ истиче да је систем заштите становништва од заразних болести, укључујући и ковид-19, изазов за власти у свим државама и да мјере које се у таквој ситуацији налажу несумњиво ограничавају низ уставних права, као и да Европска конвенција и Европски суд за људска права не забрањују а приори увођење таквих мјера, напротив.

Надаље, апострофира се да је у конкретном случају у вези обавезе ношења заштитних маски у затвореном простору коју је донио Републички штаб у РС, „сагледан у односу на доносиоца наредби, а не њихов садржај“.

„У конкретном случају је изостала неопходна улога законодавне и највише извршне власти, будући да су у демократском друштву, овако значајне мјере, иако усмјерене на заштиту здравља, након дужег периода постојања опасности-пандемије, и када је неизвјесно њено трајање, морају бити под сталном контролом законодавне власти и уз учешће највишег органа извршне власти. Дакле, требало би да са њихове стране буду процјењиване, одобраване и континуирано провјераване“, наводи Уставни суд БиХ.

У одлуци се закључује да – Уставни суд сматра да је (не)поступање јавних власти, а примарно Народне скупштине РС и Владе РС, у специфичним околностима конкретног случаја у супротности са осигурањем поштовања гаранција обухваћених правом на „приватни живот“.

„Имајући у виду све наведено, Уставни суд сматра да је у конкретном случај, доношењем оспореног закључка Републичког штаба за ванредне ситуације, дошло до кршења права на ‘приватни живот'“, истакнуто је.

 

 

 

(mondo.ba)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img