Пандемија вируса корона, која је присутна већ скоро двије године, узроковала је социјалну и физичку дистанцу, сталан страх, те је утицала и на ментално здравље становништва.
То се највише изражава у повећању депресивности и анксиозности, а тиме је повећана и продаја антидепресива, сагласни су психолози и психијатри у Српској.
Јадранка Станковић, специјалиста психијатрије и системски породични психотерапеут, казала је у разговору за “Независне новине” да је повећан број људи који пате од анксиозности и депресије.
“Пуно људи се плаши и самог вируса, страх их је за здравље и живот, а такође и за посао, али и за много других ствари. Анксиозност која дуго траје сигурно да развија и одређене клиничке моменте, што захтијева да људи затраже помоћ психијатра”, казала је Станковићева.
Истиче да је то утицало да дође до повећања употребе антидепресива.
“Сигурно је да је дошло до повећане потражње и употребе, јер ми постављамо све више дијагноза гдје морамо укључити терапију која подразумијева антидепресиве, а све у циљу да бисмо помогли нашим пацијентима”, појашњава Станковићева.
Како је рекла, у посљедње вријеме све је више младих који се обраћају психологу, али и психијатру.
“Повећан је број младих који се јављају, и то је с једне стране позитивно, јер они нису у стигми да сматрају да је беспотребно потражити помоћ психолога и психијатра. Наиме, те млађе генерације се лакше одлучују да дођу на преглед, на разговор, по савјет, да се направи процјена да ли је потребна терапија или психотерапија”, казала је Станковићева.
Према њеним ријечима, уродио је плодом рад на промоцији менталног здравља, као и повећан број центара за ментално здравље.
“Млађи људи лакше траже помоћ психолога, али и психијатра”, закључила је Станковићева.
Да је пандемија која дуго траје утицала да се погорша ментално здравља грађана, али и довела до повећане потрошње антидепресива, сматра и Александар Милић, психолог.
“И раније без ванредних прилика, али због убрзане динамике живота, ментално здравља је код људи било нарушено, а ако томе додамо тренутну ситуацију с пандемијом, гдје је велики страх, али и несигурност код људи, можемо рећи да се код грађана све више развија анксиозност, што повећава употребу антидепресива”, казао је Милић.
Додао је да стална стрепња код крких особа, особа које су преосјетљиве, условљава пад и менталних снага, пад виталних снага, међу којима су клонулост, слабост…
Истиче, како расте страх, тако грађани имају потребу за антидепресивима који умањују страх, умањују стрепњу, али како каже, то опет није довољно без психотерапије.
Истиче да све више млађа популација доживљава паничне нападе који су условљени јаким страховима.
Из једне апотеке у Прњавору истичу да је порасла продаја антидепресива, те да је све више људи који посежу за њима.
“Оно што ми препоручујемо јесте да људи не купују на своју руку антидепресиве, већ да се прво обрате љекарима, психолозима, психијатрима”, казали су из ове апотеке.
Из једне апотеке у Бањалуци истичу да је у задње двије године, откад је корона, нису примијетили повећану тражњу за таблетама за смирење.
“Некако више пацијенти иду на опцију биљних препарата”, казали су из ове апотеке.
Агенција за лијекове БиХ
У Агенцији за лијекове и медицинска средства БиХ казали су да још немају податке о промету лијекова у овој години, али да је прошле године у БиХ на антидепресиве отишло више од девет милиона КМ.
“Прошле године финансијски промет антидепресива износио је око 9,3 милиона КМ, а међу њима забиљежена је највећа потрошња есциталопрама, сертралина и пароксетина”, казали су из Агенције и истакли да је у односу на 2019. годину више за 221.398 КМ.
(nezavisne.com)
