Za gradonačelnicu Sarajeva Benjaminu Karić odlazeći crnogorski predsednik Milo Đukanović zavredio je podršku uoči izbora jer je „istinski prijatelj koji poštuje istinu o našoj bliskoj prošlosti”.
I ona, kao i bošnjački i hrvatski članovi Predsedništva BiH Denis Bećirović i Željko Komšić – kojima sarajevski mediji naknadno prigovaraju zbog manjka mudrosti – umešali su se u pitanja druge zemlje dajući podršku najdugovečnijem vladaru u Evropi, koga su pre izbornog poraza okitili epitetima lidera koji je „ključan za očuvanje dobrosusedskih odnosa dve države”.
Za razliku od ćutanja koje je nakon saopštavanja rezultata zavladalo u Sarajevu, srpske vođe čestitaju Jakovu Milatoviću.
Predsednik RS Milorad Dodik, koji je prethodno podržao Milatovića, ali tek pošto je iz Sarajeva upućena podrška Đukanoviću, želi da „Crna Gora bude usmerena ka jačanju pozicije srpskog nacionalnog korpusa”. „Kad je reč o Đukanoviću, onog trenutka kad je počeo da radi protiv Srba, protiv protesta u Crnoj Gori, a potom i regionalno protiv pozicioniranja Srpske i Srbije, apsolutno se stavio na stranu protivnika srpskog naroda”, naveo je Dodik.
Svi važni zvaničnici u Sarajevu javno su se opredelili za kandidata DPS-a, koga mnogi u Banjaluci smatraju sinonimom politike maćehinskog odnosa prema Srbima. To se može razumeti kao podrška tekovinama koje se podudaraju s onima kakve se baštine među bošnjačkim elitama. Oni kao da su strepeli od ishoda crnogorskih izbora u nadi da u užem regionu neće ostati sami u baziranju politike na negativnom odnosu prema Srbima, to jest arsenalu poteza i aktivnosti s antisrpskim konotacijama. Na primer, Denis Bećirović čak izjavljuje kako „mi nikada nećemo izdati BiH”, pa crnogorskim građanima pre neki dan sugeriše da ni oni „ne izdaju Crnu Goru”.
Komšić je i sam primetio da nije uobičajeno da se iz jedne države upliću u pitanja druge, ali je slegao ramenima i rekao da mora podržati Đukanovića, kog su pohvalama posipali i iz udruženja poput „Majki Srebrenice”.
S druge strane, u Srpskoj, gde se simpatije kad je reč o Crnoj Gori stiču mahom po nacionalnom ključu, Jakov Milatović dobio je naklonost po ulasku u drugi krug. Iz perspektive Banjaluke doživljavaju ga kao lidera koji, za razliku od poraženog kandidata, uspeh verovatno neće meriti po jačini tona kojim će lidersku autentičnost i državničku važnost dokazivati podvikivanjem Beogradu ili Banjaluci u pokušaju da navikama iz devedesetih godina prošlog veka i pretnjom od bauka Srpstva saradnju i normalne odnose u regionu predstavlja kao „opasnost” za Crnu Goru.
Predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović veruje da će pobeda Milatovića „doprineti jačanju prijateljskih odnosa i otvoriti nove perspektive partnerstva i saradnje na bilateralnom i regionalnom planu”.
Iako vođe u Banjaluci pozdravljaju pobedu Milatovića, kao da se oseća i doza opreza u očekivanjima od mladog pobednika. Verovatno zbog naslaga razočaranja iz minulih decenija u odnosu prema srpskom narodu u toj zemlji. Premijer Radovan Višković čestita pobedu s nadom da će zajednički raditi na jačanju prijateljskih veza između Srbije i Crne Gore. Predsednik Skupštine RS Nenad Stevandić u čestitki Milatoviću izražava nadu da je reč o početku novog vremena u razvoju odnosa Crne Gore i regiona. „Posebno sam zadovoljan što je ova pobeda došla kao rezultat zajedništva i predanog rada pobedničke koalicije”, ocenio je.
Doza rezervisanosti koja provejava među srpskim liderima verovatno će biti razjašnjena kad se pokaže koliku će snagu u narednom periodu steći žitelji te zemlje koji se izjašnjavaju kao Srbi. To jest, kad postane sasvim jasno da li će srpska pozicija ostati na nivou mimikrije ili će prevagnuti opredeljenje da trećini stanovništva te zemlje pripadaju stvarne poluge političke moći i adekvatna zastupljenost u institucijama i društvu.
Sarajevski mediji već traže „mane” Milatoviću, kome u grehe ubrajaju to što je Đukanovića optuživao za raspad Jugoslavije jer je bio deo Tuđmanovog i Alijinog sveta. Ipak, navode kako će pravi „test prijateljstva”, u kojem će se videti da li je pobednik izbora agent srpskog sveta i Vučićev pion ili dobar sused BiH, biti njegov odnos prema Srebrenici, „Otvorenom Balkanu” – protiv kojeg su, kako izveštava „Kliks”, svi osim Dodika – te odgovor na ponudu Banjaluke za potpisivanje specijalnih i paralelnih veza.
(politika.rs)
