Broj novoosnovanih firmi u poslednje tri godine u BiH je u porastu. Od početka 2016. do marta ove godine registrovano je 16. 882 nova preduzeća.
Najveći broj registrovan je u Sarajevu, Banjaluci i Mostaru, a skoro svako deseto je iz oblasti ugostiteljstva. Slede neke druge uslužne delatnosti kao i održavanja i popravka vozila.
Ekonomista Svetlana Cenić kaže da ovo samo pokazuje strukturu privrede BiH.
“Narod uvek sedi u kafanama, i to vidimo. Makar jedan čaj, jedna kafa. A, što se tiče vozila, i kad gorivo poskupi, točiće se za dvadeset maraka, ili će se smanjiti porcija hleba i mesa, da bi se moglo voziti. To je slika sredine i privredne strukture ove zemlje”, objašnjava Cenić, piše RSE.
Ako se zna i da se najveći broj političkih događaja u Bosni i Hercegovini dešava u ugostiteljskim objektima, ne iznenađuje što i za strance ovo postaje zemlja kafana.
Samo u Banjaluci, gradu koji prema poslednjem popisu iz 2013. godine, ima 185.000 stanovnika, ima više od 1.000 kafića i barova.
Za Banjalučane otvaranje uglavnom ugostiteljskih objekta je očekivano jer osigurava sigurnu zaradu bez mnogo muke.
“To je fenomen u BiH koji primećujem u Banjaluci jer tu živim i radim – bez obzira koliko da je teška materijalna situacija, svi ugostiteljski objekti rade i stalno su puni. Ti ljudi koji otvaraju očigledno imaju neki profit inače to ne bi radili. Koje pare se tu troše, ja nisam sigurna, ali sigurno da pazar tu ostaje”, kaže Brankica Spasenić.
Nedeljko Vasilić dodaje: „Svi govore kriza je ali uvek se nađe nešto novca za kafu ili pivo. Kafane imaju uspone i padove ali će se sigurno održavati. Kako-tako.“
Profesor Aleksa Milojević sa Ekonomskog instituta u Bijeljini ističe da osnivanje velikog broja malih firmi u BiH orijentisanih uglavnom na uslužne delatnosti neće popraviti ekonomsku situaciju u zemlji.
“Zapad, na masovnoj akcionarskoj svojini, u samo jedan odsto velikih preduzeća pravi 80 odsto svog bogatstva. U 95 odsto malih preduzeća Zapad pravi svega pet odsto bogatstva, tako da ova masa malih preduzeća bez oslonca na krupna preduzeća je naš potpuni ekonomski kraj”, kaže Milojević.
Građani Sarajeva takođe misle da se sa otvaranjem ugostiteljskih objekata preteruje i da je i to jedan od razloga odlaska sve više mladih iz ove zemlje.
Dok i u BiH ne dođe do stvaranje velikih proizvodnih preduzeća neće biti ni ekonomskog napretka, a i osnivanje velikog broja malih firmi svake godine je upitno, naglašava Milojević.
“Velikim delom ova nova preduzeća se osnivaju kako bi se izbeglo plaćanje obaveza starih propalih preduzeća. Ugasi se staro preduzeće osniva se novo, na drugo ime”, smatra Milojević.
Ovo potvrđuju i podaci Centralne banke BiH. Sa 3. aprilom ove godine u Bosni i Hercegovini ima skoro 72.000 blokiranih računa, a samo od početka 2016. i prva tri meseca 2017. godine blokirano je skoro 11.500 računa.
(RSE)
