Предсједник Уставног суда БиХ Златко М. Кнежевић сматра да је право ентитета на имовину потпуно другачије у односу на оно како тврди већина у Уставном суду, те да је дискриминација ако се у једној уставној категорији као што је Брчко дистрикт сва имовина прогласи имовином дистрикта, а исто то се оспорава ентитету.
Он је рекао да већина у Уставном суду БиХ сматра да се питања имовине могу рјешавати у ентитетима, али тек пошто се на нивоу БиХ донесе оквирни закон којим ће се начелно утврдити право на имовину и распоред имовине.
Кнежевић је навео да је члан 53 Закона о пољопривредном земљишту Републике Српске проглашен неуставним, али да он још није потписао ту одлуку, тако да нико не зна шта пише у њој.
“Разумијем реакцију предсједнице Српске, српског члана Предсједништва БиХ, Народне скупштине Републике Српске, јер се они баве стратегијским политичким питањима и они одлучују да ли ће реаговати на наш генерални став, али не разумијем реакцију оних који успут коментаришу нешто о чему још ни нема јавног аспекта”, рекао је Кнежевић за “АТВ”.
Он је рекао да је на ову одлуку Уставног суда дао изјаву о неслагању, као и судија Миодраг Симовић, те се у одлуци која је основ ове одлуке о пољопривредном земљишту наводи издвојено мишљење и од тог става не одступају.
Кнежевић је навео да Народна скупштина Републике Српске не тражи ни од њега ни од Симовића да поднесу оставке тако да о томе не размишљају.
Коментаришући најаву да би у парламентарну процедуру требало да буду упућени приједлози закона о положају страних судија у Уставном суду БиХ и закон о Уставном суду БиХ, он је рекао да се први закон доноси на класичан начин доношења закона, а други захтијева процедуру уставног карактера и видјеће се шта ће бити.
“Оба закона имају свој смисао, а да ли ће парламент то ријешити то није питање Уставног суда”, додао је Кнежевић.
Осврћући се на закључак о антидејтонском дјеловању Уставног суда БиХ према којем Парламент Српске задужује Владу Републике Српске да настави раније започете преговоре са Владом Федерације БиХ са циљем дефинисања граничне линије између Српске и Федерације БиХ, а у складу са Анексом два Општег оквирног споразума за мир у БиХ, Кнежевић је поручио да подржава све што је усмјерено ка испуњавању уставне норме и садржаја Устава првенствено договарања, учешћа ентитета и заједничких институција БиХ.
“Подржавам све што политичка пракса или политичке идеје желе да се договоре”, додао је Кнежевић.
(nezavisne.com)