Тузланска регија дио је БиХ који нема изграђен ни метар аутоцесте, а прича о почетку реализације пројекта који би је повезао с Брчко дистриктом и Орашјем покренута је прије 20 година. Али, конкретне активности које би довеле до радова још су само на ријечима.
Представници влада Тузланског и Посавског кантона, затим Градске управе Тузле, Брчко дистрикта и Општине Орашје су потписали заједнички захтјев за интензивирање активности на изградњи аутоцесте Тузла – Брчко – Орашје, уз захтјев за састанак с федералним премијером Фадилом Новалићем.
Такођер, о овоме су расправљали и заступници у Скупштини Тузланског кантона на својој посљедњој сједници, а једногласно је закључено да се овај кантон налази у понижавајућем положају од Владе ФБиХ, Федералне дирекције цеста и Аутоцеста ФБиХ.
“Евидентно је да имамо изградњу аутопута у дијелу око Сарајева, Мостара и Зенице те да имамо активности Дирекције цеста ФБиХ у Горажду, а најављују се и активности у дијелу Бихаћа, Крајине и у долини Лашве. Тузлански кантон тренутно је једини дио у којем немамо активности споменута два јавна предузећа”, каже за Klix.ba Џевад Хаџић, предсједник Клуба заступника СДП-а у Кантоналној скупштини.
Тренутно стање, према Хаџићевим ријечима, је неподношљиво, и затражио је од Владе ФБиХ и Аутоцеста ФБиХ да одмах почну реализацију изградње аутоцесте Тузла – Брчко – Орашје. Он наводи и да је Тузлански кантон у подређеном положају по броју становника и учешћу у враћању иноземног дуга, односно новца који се узима за изградњу аутопутева и других цеста у Федерацији БиХ.
“Од 2012. године постоји физибилити студија, односно основ за израду идејног пројекта на дијелу трасе о којој говоримо, а ових дана Влада ФБиХ завршава идејни пројект за једну од тих траса. Због тога смо донијели један од закључака да се по изради идејног пројекта одмах почне пројектовање и грађење”, наводи Хаџић.
Саобраћајно повезивање Тузланског кантона са сјевером Босне и Херцеговине и даље с Европском унијом модерном саобраћајницом, односно аутоцестом Тузла – Брчко – Орашје, као дијелом будуће аутоцесте на цестовном коридору Сарајево – Београд, подвиг је од круцијалног значаја.
“Иако је регија сјевероисточне Босне најмногољуднија и најразвијенија, с највећим пуњењем федералних и државних фондова и доприноса, неправедно је запостављена у цестовној инфраструктури. Тузлански кантон и Брчко дистрикт немају ниједан метар аутоцесте, а на овај вишедеценијски проблем су упозоравале све досадашње кантоналне владе. Међутим, без успјеха”, каже премијер Тузланског кантона Кадрија Хоџић.
Аутоцеста од Тузле до Орашја, која би правила повезницу с Брчко дистриктом, задовољила би потребе чак 600 хиљада особа које живе на том путном појасу, констатовано је током заједничког састанка представника власти, који је одржан у Тузли.
“Чињеница да сам до Тузле неких 70 километара путовао сат и 45 минута говори колико је то нелогично у 21. стољећу, када је ријеч о комуникацији, разговору о перспективи, опстанку младих и свему осталом. Поред важности за Тузлански, овај пројект је важан и за Посавски кантон, посебно с привредног аспекта”, навео је Ђуро Топић, предсједник Владе Посавског кантона.
Од ове путне дионице, поред Тузле која би добила адекватну излазницу на тло Европске уније, користи би свакако имали и Сребреник, као и Брчко дистрикт, посебно њихови локални привредници који су извозно оријентисани.
“Специфичност Брчко дистрикта је што ће то чинити дијелом заједничку трасу аутоцесте Вукосавље-Бијељина, тако да је позиција тог града у свему овоме веома важна. Жеља нам је да синхронизирамо све активности, како не би дошло до успоравања реализације ова два важна инфраструктурна пројекта који ће пролазити кроз територију дистрикта. Ми смо као Влада Брчко дистрикта спремни дати свој допринос да почне практична реализација овог пројекта за све нас, како бисмо могли стварати услове за снажнији развој привреде нашег региона и за лакше кретање грађана”, става је Есед Кадрић, градоначелник Брчког.
Постојећа магистрална цеста Тузла – Орашје је најкраћа веза између Тузланског кантона, Брчко дистрикта и Посавског кантона и најчешће кориштена саобраћајница као веза привредника и грађана ове регије с Европом. Она према постојећим студијама већ дуже времена не задовољава потребе саобраћајне потражње и представља један од најзначајнијих ограничавајућих фактора за развој ове регије.
Такођер, од раније је познато и то да тузлански аутопријевозници због лоше путне инфраструктуре и неадекватне цестовне повезаности мјесечно губе десетине хиљада конвертибилних марака, а осим тога, угрожена је и сигурност свих учесника у саобраћају.
(klix.ba)
