Незапосленост на подручју Унско-санског кантона је у паду, па је тако, према подацима Службе за запошљавање УСК, у овоме тренутку евидентирано око 4.000 мање незапослених лица у односу на исти период протекле године.
Међутим, како наводе у Служби, оваквој ситуацији није толико допринијело отварање нових радних мјеста, колико одлазак радно способног становништва из овога кантона у стране земље.
“Радна мјеста која напуштају људи запослени у јавном или приватном сектору попуњавају особе које се налазе у нашој евиденцији. Међутим, морам истаћи како је смањењу незапослености допринијела и политика кроз мјере разних подстицаја с кантоналног и федералног нивоа којима се подстиче запошљавање и стимулишу послодавци. Примјера ради, у прошлој години имали смо 2.260 огласа за посао”, каже Јасмин Прошић, руководилац Службе за запошљавање УСК.
Он наводи како се у првих пет мјесеци с њихове евиденције одјавило 360 особа које су пронашле посао у некој од западноевропских земаља.
Према његовим ријечима, на данашњем тржишту рада најлакше до посла долазе особе обучене за рад у техничким занимањима, док се теже запошљавају лица која су квалификована за друштвене дјелатности.
Иначе, због негативних мигрантских кретања, проблем с радном снагом у Унско-санском кантону постаје све израженији, а поједина стручна занимања све више тражена.
Недостатак радника посебно је евидентан у Санском Мосту, опћини која је највише погођена миграцијама у Унско-санском кантону.
“Имамо ситуацију да је сада јако тешко пронаћи квалификованог зидара, армирача, тесара или керамичара, угоститељски и трговачки сектори су у проблему, старосна граница наших радника помјерена је на горе и све то се одражава на привреду. Због тога морамо, у сарадњи с властима, пронаћи адекватан одговор на тренутне проблеме, а већ сада је вријеме да се озбиљно размишља и о томе како олакшати долазак радне снаге из других земаља”, сматра Ален Шабановић, предсједник Удружења привредника Сански Мост.
Недостатком радника посебно је погођена пољопривреда, а многи фармери због овог проблема најављују прекид дјелатности и затварање газдинстава. Енес Кобашлић, власник највећег воћњака у Санском Мосту, наводи како је због овог проблема у питање дошла овогодишња сезона.
“И поред тога што воћари нуде дневницу од 80 до 100 марака, радника нема ни за лијека. Многи пристану, па послије неколико дана уцјењују повећањем дневнице. Воће је родило као никад до сада, али питање је ко ће га брати”, каже Кобашлић.
Предсједник Савеза самосталних синдиката УСК Мухамед Махмутовић сматра како су миграције радне снаге у великој мјери узроковане лошим односом послодаваца и власти према радницима.
“У наредних десетак година, уколико се наставе овакви миграцијски трендови у Унско-санском кантону, овај дио Босне и Херцеговине ће постати мјесто гдје неће имати ко радити. Већ данас је веома тешко пронаћи квалитетне и стручне раднике, а старосна граница радне снаге је веома висока. Нити ова околност није довољна великом броју послодаваца да повећају плате и побољшају услове својих запосленика, него вођени искључиво интересима профита и брзе зараде затежу конопац до тачке пуцања”, каже Махмутовић.
Додаје да тако послодавци раде на властиту штету јер им у будућности неће имати ко радити, а због одласка великог броја породица, Унско-сански кантон би за десетак година могао потпуно опустјети.
(nezavisne.com)
