Светиње и богомоље на мајевичком побрђу, мјесту гдје се чудесна Мајевица спушта ка широком пространству равне Семберије, одувијек су магнет за туристе, како домаће, тако и из цијелог свијета, који у цркве и манастире у Угљевику хрле како би душу нахранили вјером, надом и љубављу.
Вјерски туризам је постао један од водећих облика туризма, како у свијету, тако и у Српској, а богомоље саграђене вијековима прије чувају дух минулих времена и попут најтврђих бедема бране идентитет и духовност народа тога краја.
Храм Светог пророка Илије
Међу светињама у Угљевику је храм Светог пророка Илије у Горњем Забрђу, чија је градња започела у јуну 1912. године, у вријеме великог сиромаштва и ратова, али су јака воља, вјера и слога надвладали све невоље. Храм је оштећен у Првом свјетском рату. Најездом “Ханџар дивизије” у Другом свјетском рату је био оскрнављен, а парохијска архива и библиотека добрим дијелом уништене. Упркос свим недаћама које су га задесиле, ипак је опстао и обнављан неколико пута. Овај храм је најстарији јавни објекат у Угљевику.
Црква Свете Петке
Пројекат за цркву Свете Петке урадили су Слободан и Славко Лукић из Бијељине, а изградња је почела прије три деценије. Храм красе купола и звоник са три звона. Цркву је у августу 2000. године освештао владика Василије и од тада је она стјециште бројних мјештана Угљевика.
Црква брвнара
У Угљевик Селу смјештена је црква брвнара посвећена Светом преподобном Сисоју Великом. Градња је започета 2017. године, а завршена годину касније. Овај храм је јединствен на подручју Угљевика јер је ријеч о цркви брвнари са одвојеним звоником. Године 2019. саграђени су Светосавски дом, помоћни објекти, као и ограда са улазном капијом. Сви поменути објекти, као и сама црква, саграђени су од дрвета у етно-стилу.
Руска црква Светог Александра Невског
Манастир Светог Александра Невског, који су подигли руски војници током мировне мисије у БиХ, налази се поред магистралног пута Бијељина – Тузла.
На том мјесту била је руска база послије рата 1996. године. Око 1.500 руских војника налазило се тада у бази и за своје потребе саградили су храм. Након одласка руских војних снага из Угљевика на Косово храм је указом Цркве припао Епархији зворничко-тузланској, односно Парохији горњо-забрђској. Градња једнобродног храма почела је 1996. по пројекту Миће Обрадовића из Угљевика, а према узору на руске храмове. Димензије су 8,5 са пет метара, саграђен је од дрвета, покривен алуминијумским лимом и има звоник са седам звона. Иконостас и иконе у храму израдили су руски војници чија имена нису позната. Александар Невски је поштован као светитељ међу свим православним народима словенског поријекла, а цркве посвећене Невском налазе се у Русији, Украјини, Бугарској и Србији.
Манастир Тавна
Манастир Тавна, на обронцима Мајевице, у близини пута Бијељина – Зворник, посвећен је Пресветој тројици. Сам настанак манастира везује се за краља Драгутина и помиње као његова задужбина. У Троношком и Пећком љетопису манастир је задужбина краља Драгутина и његових синова. Данашња манастирска црква саграђена је на мјесту првобитног храма. Помиње се још у турским списима из 1533. и 1548. године, а од 1548. до 1586. изричито као манастир. Често је био на удару Турака, али су га, како свједоче предања, обнављали хајдуци. У том манастиру крштен је и највећи српски епски пјесник Филип Вишњић.
(glassrpske.com)
