У само једној бискупији прошле године је шест вјероучитеља, упркос сталном запослењу, напустило БиХ. Како су навели из Католичке цркве на одлазак се спрема њих још седам!
Босну и Херцеговину је прошле године напустило 35 000 људи, међу њима је највише младих и велики број високообразованих. Тренд одласка је, осим међу љекарима, професорима, фризерима, заваривачима и осталим, завладао и међу свештеницима и имамима који напуштају службу и одлазе на Запад гдје се углавном баве неким другим послом.
На овај проблем упозорили су из Католичке цркве током Бискупске конференције која је прошле седмице одржана у Мостару. Тада је истакнуто да Црква исељавање доживљава и на свом плану те да је једна бискупија прошле године изгубила шест вјероучитеља који су, упркос томе што су били регуларно запослени, напустили БиХ и отишли на Запад. И то није све, навели су и да је седам других вјероучитеља најавило да ће отићи.
Кардинал Винко Пуљић и бискуп монсињор Ратко Перић су казали да је из Херцеговине у посљедњих пет година отишло 15 000 људи те да Запад сада тражи и свештенике.
– Ми смо прошле године у Херцеговини остали без 5 000 вјерника, од Требиња до Мостара – рекао је Кардинал Пуљић и апеловао на медије да стварају позитивнију климу.
С истим проблемом бори се и Исламска заједница у БиХ, јер и имами све чешће у потрази за бољим животом напуштају домовину, а препрека им није ни чињеница да у иностранству неће радити у струци. Један од њих је ефендија Хасан Џафић који је након 19 година рада у једном крајишком џемату отишао у Њемачку гдје ради као његоватељ.
Иако је међу већином оних који одлазе из БиХ пресудан економски аспект, Џафић истиче да у његовом случају новац није одиграо кључну улогу.
– Ако човјек треба унаприједити своју ситуацију то не смије бити науштрб било кога, а нарочито џемата. Уз плату имама је могуће живјети у Босни, али је ли то довољно? Без додатних хонорара скоро је немогуће водити пристојан живот, а на хонораре имама се не гледа благонаклоно у Босни. Не сматра се ни прихватљивим да имам ради друге послове, то јесте осигурава одређени хонорар – истиче он.
Додаје и да је ту и сложена друштвено-политичка ситуација у којој се од имама очекују многе ствари, када он долази у различите кризе и често се осјећа сам и незаштићен.
– Није једноставно угодити бројним појединцима од којих неки увсловљавају рад имама својим чланством, односно прилозима. Због тога, није пресудан економски аспект у мом одласку, али ако говоримо и о томе треба знати да човјек радећи посао са средњом школом овдје има знатно већа примања од имама с факултетом па и магистарском дипломом у Босни, узимајући у обзир разлике у животном стандарду – казао је Џафић за Препород.
