Све већи број грађана Хрватске, у жељи да уштеде колико толико новца, у куповину основних животних потрпштина иде преко границе у оближње бх. градове, пише slobodnadalmacija.hr.
У БиХ купују све. Лијекове, слаткише, па чак и пиво.
“Није ти више, пријатељу, то ни близу што је некад било, али да се не исплати, не би ваљда свијет долазио”, прича, за поменути портал, Петар Буразин из Цисте, који је приликом једног посла у БиХ случајно свратио у трговину.
Каже, тада је схватио да су цијене одређених производа знатно ниже него у Хрватској.
“Углавном ситнице за кућу. Жена наредила”, каже он док једном руком убацује двије врећице у аутомобил, а у другој држи рачун и погледом прелази ставку по ставку.
“Слободна Далмација” пише да је прије Ускрса било посебно примјетно да велики број хрватских грађана у куповину иде преко границе. Провјерили су то три дана прије Ускрса на паркингу маркета у Присики, првог након што се пређе гранични прелаз на Каменском. Наводи се да је тада паркирано било десетак возила, од чега двије трећине оних са сплитским и макарским регистарским ознакама.
“Радни је дан, јутро. Пуно више је људи викендом, када ови наши што доље живе излазе. До неки дан је било и снијега на Купресу и Блидињу, па су нам скијаши долазили у повратку опскрбити се”, испричала је Ладислава Баковић, пословођа маркета.
Да у доброј мјери живе од прекограничног шопинга, свједочи и велика обавијест о начину повратка ПДВ-а и валутама које примају. Нуде углавном храну, а Ладислава препричава шта се највише тражи.
“Ако ме питате шта највише иде, е то вам је Линолада. Код нас је 7,95 марака и не можемо је набавити колико се тражи. Људи масовно купују и оне велике Крашеве наполитанке од 840 грама. Оне вам дођу неких 5,25 КМ. Тражи се доста и пиво, с тим да Далматинци из неког разлога највише купују Карловачко у гајби. Она је, када се прерачуна, овдје неких 80 куна, а доле 110”, каже Ладислава.
Она додаје да би се месо највјероватније продавало највише, да га је могуће пренијети преко границе.
“Није вам само цијена у питању, него и квалитет. Оно што нама нуде по нашим шопинг-центрима и овдје какво месо можете наћи по месницама, то вам је неупоредиво”, објашњава Петар из Цисте.
Да су грађанима проблем ригорозне граничне контроле тврди и месар Мате Матић.
“До рата ми јесмо живјели од Далматинаца. Сада, нажалост, од путовница. Дошло вам је дотле да се људи, што због ригорозних контрола, што због страха од казни, не усуде купити ни кило-двије када иду дјеци у Солин и Каштела, или им они долазе овдје. Мени, тко шта год мислио, то није нормално. Кила телеће шницле код мене је прерачунато 80 куна, а преко је нема испод 100-110. Или јањетина: у мене 60, тамо 75 куна. Нека се људима допусти барем да купе колико им треба за ручак. Друго су шверцери и нека њих слободно гањају”, прича овај месар, који је до прије десетак година имао двије меснице у Ливну, а након доласка “Конзума” и осталих ланаца великих маркета свој посао “помјерио” ближе граници.
Он сада радњу има у Горњој Присики, тачно на раскрсници путева за Ливно и Томиславград, док један од два стара тек повремено отвори.
“Слободна Далмација” тврди да Хрвати направе уштеде и сипајући гориво на бх. Пумпама – упркос поскупљењу од првог марта.
“Донедавно је разлика између нас и Хрватске била двије куне по литри. Сада је то куну и нешто. Ево био сад човјек из Сплита и рачуна да је на резервоар од 36 литара уштедио неких 50 куна. Са друге стране, имате случај да је плин сада јефтиније куповати у Хрватској: тамо је 4,40, код нас 4,44 куне”, прича за поменути портал радник једне од бензинских пумпи.
У тексту се додаје да Хрвати велику уштеду праве идући преко границе по лијекове. Према ријечима апотекарке Данијеле Ђивић, у њихову испоставу у шопинг-центру надомак Томиславграда, купци из Хрватске долазе махом због ОТЦ-а (лијекове који се узимају без рецепата).
“Ако баш морам издвојити један лијек који се највише тражи, то је Цардиопирин. Узима се за циркулацију и кад нас је кутија три и по марке. Исто тако, добро иду Лекадол, Аспирин, Цафетин, Супрадин, Пливадон… И да, сви нас питају за старе топломјере са живом, јер ваљда не вјерују у ове електронске. Он се више не може купити у Хрватској, а код нас је 6,5 марака. Да га и дупло поскупимо, сви би га опет узимали”, каже она.
Портал тврди и да је у херцеговачким апотекама могуће чак купити и лијекове за које је у Хрватској потребан рецепт.
“Када ми је дијете болесно, лакше ми се залетити преко границе и узети, примјерице, антибиотике или сируп него код нас чекати у амбуланти. Платиш и уредно добијеш. Цариници, да вам и нађу такво што, неће правити проблеме када кажете да је дијете у питању”, испричао је за “Слободну Далмацију” један неименовани мјештанин .
Он наводно неријеткео зађе и дубље у БиХ, јер су како тврди цијене још ниже, а избор много бољи.
“Избор је пуно већи него уз границу или у Чапљини. Патике, познатији брендови, цијеном се не разликују пуно него у Хрватској, али је квака у поврату пореза. Важно је да је рачун већи од 101 марке и након што овјерите рачун на граници, идући пут исти тај дућан врати вам 17 посто. Рок је три мјесеца”, прича он.
(nezavisne.com)
