Сукоб у Украјини довео је до дефицита сунцокретовог уља на свјетском тржишту, а ситуација у БиХ је таква да се, што због прошлогодишњих суша, што због високих цијена репроматеријала, све мање пољопривредника одлучује за узгој ове уљарице, док је истовремено отежан увоз сировина.
Наиме, како преносе свјетски медији, обустављена је прерада сунцокретовог сјемена, али и извоз, што утиче на обим испоруке. Мађарска, која је обуставила извоз сунцокретовог сјемена, и Сјеверна Македонија, која је обуставила пласман уља на друга тржишта, само су неке од земаља које су већ обуставиле извоз.
Цијене су у константном расту, те смо навикли да поскупљења сунцокретовог уља имамо готово сваке седмице, тако да сада литар у трговинама широм БиХ варира од 3,29 до чак 4,85 КМ.
Како су раније навели у компанији “Бимал” из Брчког, цијене уља су расле, али се то догађа због свих тржишних дешавања.
Додали су да они као произвођачи не одређују цијену јестивог уља у маркетима, те да та она зависи искључиво од трговаца, маржи, ПДВ-а и свега осталог што улази у крајњи износ који потрошач плаћа.
“Тачне прогнозе о даљем расту цијена није могуће дати, будући да све зависи од дешавања на свјетском тржишту. Ми смо у складу с тим и направили посљедњу нивелацију. Тренутни сукоб Русије и Украјине онемогућава да дођемо до повољних услова набавке сировине, а ове двије земље су међу највећим произвођачима и извозницима сунцокрета и сунцокретовог уља. Актуелни сукоб генерално врши велики притисак на индустрију јестивог уља”, казали су раније у овој компанији.
Додали су да до нивелације цијена долази због недостатка домаће сировине.
“Не можемо се ослонити на сјеме уљарица из БиХ, сировину морамо да увозимо, односно да купујемо на иностраним тржиштима, што је основна препрека у кризним ситуацијама. Оне земље које имају своју сировину су у предности, јер турбуленције на свјетском тржишту спорије утичу на домаћи производ на полици. Оно што можемо рећи је да, иако наша компанија највећи дио производа пласира на инострана тржишта, у овој ситуацији ћемо увијек ставити домаће тржиште као приоритет и настојати да обезбиједимо стабилно снабдијевање БиХ”, навели су у “Бималу”.
Према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ (УИО БиХ), од 1. јануара до 28. фебруара ове године у БиХ је увезено 5.108.995 килограма сунцокретовог уља вриједности 14.054.764 КМ.
У истом периоду је из БиХ извезено 3.843.052 килограма овог уља вриједности 10.130.350 КМ.
Највише уља смо увезли из Србије за 9.387.823 КМ, затим Мађарске 3.032.250 КМ, те Хрватске 1.621.071 КМ.
“Током прва два мјесеца ове године је из БиХ највише уља извезено у Аустрију, 4.863.926 КМ, Хрватску 1.470.499 КМ, те на Филипине 1.467.979 КМ”, навели су у УИО БиХ.
Када се погледају подаци УИО БиХ за претходне двије године видљиво је да је 2021. у односу на годину раније увоз, али извоз ове основне животне намирнице пао. Тако је 2021. године у БиХ увезен 41.139.521 килограм сунцокретовог уља за износ од 99.191.826 КМ, док је годину раније извезено 65.739.187 килограма овог уља у износу од 103.743.621 КМ.
Како су навели пољопривредници, прошлогодишња суша је девастирала приносе сунцокрета, а ове године због енормног раста цијена репроматеријала све мање пољопривредника се одлучује за узгој ове уљарице.
Саво Бакајлић, предсједник Регионалног удружења пољопривредника Семберије и Мајевице, казао је да је на подручју Семберије сунцокретом засијано релативно мало површина.
“То је око 15 хектара. Нешто је рађено за сјеменску кућу из Новог Сада, а нешто је предато за компанију ‘Бимал’ Брчко, али су то мале количине”, рекао је Бакајлић за “Независне новине”.
Додао је да је прошла година, која је била сушна, показатељ да се људи све мање, а можда и уопште не упуштају у узгој ове уљарице.
“Слабо ко је ове године рекао да ће сијати сунцокрет, сем тих неколико људи који и даље покушавају извести сјеме за сјеменску кућу у Војводини”, казао је Бакајлић.
Енес Хасановић, секретар Удружења пољопривредника Тузланског кантона, каже да се релативно мали број пољопривредника како у овом кантону, тако и у остатку ФБиХ бави узгојем сунцокрета.
“У Тузланском кантону нема засада сунцокрета, али то код нас и није традиција. Највише се сади око Брчког, Орашја, у Семберији, тамо иде сунцокрет”, рекао је Хасановић.
(nezavisne.com)
