Производња у БиХ је током 2017. године значајно расла, али због пораста потрошње укупан ефекат је значајно умањен, показује Извјештај о економском напретку Европске комисије за први квартал ове године.
Наиме, у извјештају је наведено да је укупни пораст економије у 2017. износио само 1,6 одсто, али да је производња у истом периоду расла за три одсто, из чега се једино може закључити да је потрошња порасла. У Европској комисији су, такође, напоменули да је у 2015. и 2016. економија расла по стопи од три одсто, што је у складу с растом производње.
На ове трендове дјелимично је указано у дијелу извјештаја о фискалном развоју, гдје је истакнуто да је јавна потрошња у трећем кварталу 2017. поново почела да расте.
“То је посебно примјетно у области грантова, субвенција и потрошње на добра и услуге, док су плате углавном задржане на истом нивоу”, навели су они.
По извјештају се такође може закључити да је већина производних грана, укључујући и индустрију, расла, али да се реформе не спроводе обећаном брзином.
“Власти су 2. марта Комисији поднијеле План економских реформи 2018 – 2020, који предвиђа раст од 3,4 одсто у 2018. и 3,9 одсто у 2020. Предвиђено је да државни приходи даље наставе расти и да досегну 1,8 одсто у 2020. највише захваљујући снажном смањењу јавне потрошње. Реализација ових сценарија зависиће о јасном напретку побољшања инвестиционе климе у земљи, јавне управе и посвећености реформама”, наведено је у извјештају. Из овог је видљиво да Европска комисија изражава ниво скепсе према успјешности реализације Плана економских реформи и упозорава да само снажно спровођење реформи може довести до његове реализације.
Из података које је Европска комисија навела о дефициту буџета видљиво је и да је потрошња у задњем кварталу прошле године наставила расти.
“Дефицит се у четвртом кварталу погоршао и у просјеку за четврти квартал износи 4,7 одсто бруто домаћег производа, поредећи са 4,3 одсто у четири квартала прије септембра 2017. године”, навели су они.
У извјештају се види да су главни извори раста велепродаја и прерађивачка индустрија, који доприносе с готово двије трећине раста, док су пољопривреда и шумарство током 2017. године доживјели пад од 0,3 одсто у односу на годину раније.
“Индустријска производња и малопродаја у јануару 2018. године указују на солидан раст у јануару, гдје је индустрија расла по стопи од 8,4 одсто у односу на претходни мјесец, односно 15,6 одсто малопродаја”, наводе у извјештају, уз напомену да је у фебруару дошло до мањег пада.
Наведени су и подаци о расту запослености и смањењу незапослености, али је из овог извјештаја “нестала” констатација из претходних извјештаја да је дијелом за овај тренд заслужна имиграција радно способног становништва у земље ЕУ.
“Раст броја регистрованих запослених убрзава се у четвртом кварталу на 3,9 одсто у поређењу са 2,7 одсто у трећем. То је довело до годишњег пораста запослености на 3,5 одсто у поређењу са 2,1 одсто током 2016. Главни сектори раста су прерађивачка индустрија, грађевинарство, али и туризам. Број регистрованих незапослених је такође наставио да пада”, истакнуто је.
Напомињу да је незапосленост у 2017. години мања за седам одсто у односу на претходну годину, што је, како истичу, 36.000 мање. Незапосленост младих према званичним статистикама, како наводе, остаје на нивоу од 60 одсто.
Саша Тривић, из Уније удружења послодаваца РС, каже да су послодавци у РС предвидјели могућност да би власти могле повећати потрошњу и да су зато с њима потписали меморандум да се дио средстава врати у привреду, умјесто да иде у потрошњу.
“Не би било нимало добро да се ти трендови предизборних инвестиција наставе и у идућој години. Властима покушавамо објаснити какве су посљедице ако привреду не будемо спремали за монетарне мјере ЕУ које ће услиједити”, рекао је он.
(nezavisne.com)
