Многи економисти у свијету све више упозоравају на могућност стагфлације, односно стагнације привреде у условима велике инфлације, која, како се раније очекивало, по свему судећи није пролазна и с којом ће се свјетске привреде борити и у наредним мјесецима.
“Постоји врло реална опасност од стагфлације. Рјешење би можда било олакшати услове пословања како би привреда била експанзивна, међутим постоји проблем, јер се инфлација рјешава успоравањем привредног раста. Ми смо зависни од Европске уније, свако смањење привредне активности код њих одразиће се директно на нас и ту ми не можемо пуно утицати”, рекао је економиста Адмир Чавалић.
Ипак, иако све више економиста упозорава на стагфлацију, званичници међународних финансијских институција истичу да је о томе рано говорити. Прво, како истичу, значајнијег пада привредног раста у највећим свјетским економијама нема, запосленост се још одржава, а инфлација је, како они сматрају, још пролазна.
“У Европи још нису виђени елементи стагфлације”, рекла је недавно Кристина Легард, предсједница Европске централне банке (ЕЦБ). Иако у Европи засад привредни раст није угрожен, чињеница је да ће због рата у Украјини он сасвим сигурно бити мањи, међутим у овом тренутку још нико не зна колико.
Првобитне пројекције говориле су да ће свјетска економија ове године расти 4,4 одсто, али је извјесно и практично најављено да ће доћи до кориговања те пројекције наниже и то све због неизвјесности рата у Украјини.
“У новембарском кругу макроекономских пројекција, према тада расположивим подацима, очекивали смо умјерен раст реалне економске активности у 2022. и 2023. години од 3,9 и 2,1 одсто. Међутим, информације о догађајима и трендовима од краја 2021. па све до половине марта 2022. године указују да би пројекције реалног БДП-а за 2022. и 2023. годину могле бити значајно ревидиране”, саопштили су недавно из Централне банке БиХ, из које се у мају очекују нове процјене раста БДП-а.
За разлику од привредног раста, чије пројекције ће, готово је извјесно, у цијелом свијету ићи наниже, случај с инфлацијом потпуно је обрнут. Првобитне пројекције ревидирали су мање-више сви, па тако и Босна и Херцеговина. Рецимо, крајем прошле године за прво полугодиште ове године пројектовали су инфлацију на ниво од 4,5 одсто, међутим, за тај период сада предвиђају дупло већу и то на нивоу од 9,2 одсто.
И Игор Гавран, економски аналитичар, сматра да постоји опасност од стагфлације не само у БиХ, већ и у Европи, па и глобално, јер већ дуже вријеме инфлација не показује знакове успоравања.
“Истовремено, нови поремећаји на тржишту узроковани ратом у Украјини, још више санкцијама које су потом пореметиле нормалне економске токове, наносе штету економији и пријете њеним успоравањем. Ако се актуелно стање настави и поготово ако дође до даље ескалације и прекида економских токова, опасност од стагнације је реална, а она би у комбинацији с инфлацијом значила управо стагфлацију, која се наговјештава”, рекао је Гавран.
Он наглашава да БиХ као држава без инструмената властите монетарне политике и зависна од увоза врло тешко може да се бори са самом инфлацијом, а ако уз то дође до стагнације на нашим вањским тржиштима, стагнација пријети и нашој економији.
“Наши привредни и буџетски капацитети реално су ограничени, а домаће власти нису ни способне ни вољне да подузму неопходне мјере подршке економији, јер их нису подузимали ни раније. Њихов једини фокус је како да узму што више новца од привреде и грађана путем пореза и осталих дажбина и онда што мањи дио тих средстава врате привреди и грађанима, а што већи утроше на властите бенефиције”, закључио је Гавран.
(nezavisne.com)
