spot_img
spot_img

Српска за десет и по година изгубила град величине Зворника

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

За шест мјесеци 2022. године у Републици Српској рођено је 3.920 беба. Истовремено број умрлих особа био је 9.017, што значи да је разлика између броја рођених и умрлих већа од 5.000.

Узимајући у обзир ове податке, само по основу броја рођених и умрлих, Република Српска је за десет и по година изгубила више од 62.000 становника, што је, упоређујући с подацима посљедњег пописа становништва из 2013. године, град скоро величине Зворника.

Пратећи податке Завода за статистику РС, од 2012. до 2021. године у Републици Српској је рођено 98.168 беба, док је истовремено број умрлих био 160.320. То значи да је морталитет далеко испред наталитета, а да је негативан природни прираштај стао на броју 62.152 умрлих испред броја рођених.

Колико су алармантни подаци, говори чињеница да број рођених у периоду 2012-2021. година ниједном није прешао 10.000 и да се из године у годину смањује. Истовремено број умрлих је у константном порасту, а најтежа година била је управо прошла, гдје је разлика између морталитета и наталитета била готово 10.000.

Александар Чавић, демограф из Бањалуке, каже да Република Српска у обје компоненте које утичу на формирање броја становника (природни прираштај и миграциони салдо) има негативне бројке.

Када је у питању природни прираштај, он оцјењује да су подаци и те како релевантни и да су разлози негативног односа броја умрлих и рођених искључиво настали због непостојања планског и системског приступа овој проблематици.

“Република Српска нема формулисану популациону политику нити неку еквивалентну демографску политику или стратегију”, наводи Чавић за “Независне новине”.

Он наглашава да ово није само тренутни проблем, јер је управо из наведених разлога свака наредна година све неизвјеснија.

“Свака година биће неповољнија од претходне. Нисмо ми сада, да кажем колоквијално, на крају историје па да кажемо да смо додирнули најнижу тачку и сада нам може бити само боље. Нажалост, није тако. Једноставно, ови трендови могу бити још неповољнији и мислим да ће најскорија будућност то потврдити, јер код нас свака нова генерација која улази у репродуктивни период све је малобројнија”, наводи Чавић, додајући да је чињеница да у Српској живи старо становништво.

“Имамо процес демографског старења који одмиче у поодмаклој фази. То нас доводи до закључка да је уз постојеће стопе морталитета, можда чак и ако занемаримо негативне ефекте које је ширење вируса корона имало на повећање морталитета, просто чињеница да ћемо имати све старије становништо, што доводи до закључка да ће и општа стопа морталитета бити све већа током времена. С тим у вези, имаћемо све већи јаз између броја рођених и умрлих”, истиче Чавић.

И друга компонента која се односи на становништво, а то су миграције, не смије, како кажу наши саговорници, бити занемарена. Слични статистички подаци су и у региону, а кључни разлози лошег стања су, поред социјалне, и политичка несигурност.

“Одлазак људи слиједи јер су плате мале, нема перспективе, нема развојних фондова, мање је страних инвестиција. Људи имају све веће трошкове и за дјецу, па не могу или чак неће себи да приуште још дјеце, тако да неће да доводе себе ни будуће дијете у ситуацију да неће да га отхране или већ размишљају о одласку одавде, па ће дијете да праве тек када оду у иностранство”, сматра економиста Зоран Павловић.

Он појашњава да број умрлих показује да ће БиХ, а самим тим и Република Српска, остати без становништва и да се нешто мора урадити.

“Уз све наведено, када се додају политички сукоби који се формирају на нивоу БиХ, долазимо у ситуацију да је потпуно сулудо правити дјецу у амбијенту у коме нисте сигурни да ћете уопште остати. Дакле, први услов бољег стања је економска стабилност, па онда политичка. Тек тада иду демографске мјере. Али то је све толико озбиљан посао да не видим ко ће да их дизајнира, потпише, а Скупштина да их усвоји”, закључује Павловић.

 

 

 

(nezavisne.com)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img