Сага о називу новоизграђеног граничног прелаза на територији Оџака, започета дан пред свечано отварање када су се Срби у Посавком кантону побунили јер је назван “Свилај” се наставља, након сазнања да је то тек радна верзија и да ће право име бити дефинисано споразумом између БиХ и Хрватске.
Изградња моста Свилај преко Саве започета је у септембру 2016, а званично је отворен крајем септембра, у присуству домаћих и званичника из ЕУ.
Управо тада је услиједила реакција представника српског народа у Посавском кантону који су најавили да ће затражити оцјену уставности назива граничног прелаза на том подручју. Упориште за то, тврде, лежи у књигама које недвосмислено показују да комплетан прелаз, уз терминале и остале објекте, стоји на катастарској општини Нови Град, односно мјесној заједници која је највеће српско повратничко мјесто у том кантону.
Због ситуације на терену су, ипак, прво путем овлашћеног заступника, од Министарства безбједности БиХ, затражили информације на који начин, односно којом одлуком, је прелаз добио назив “Свилај”. У одговору министра Селме Цикотића пише да је радни назив моста и прелаза “Свилај – Доњи Свилај” у употреби већ неколико година. Тај назив је, наводе, користило Министарство комуникација и транспорта БиХ током израде пројектне документације за мост и на основу одобрења органа локалне управе за његову изградњу, а потом и Управе за индиректно опорезивање за документацију и изградњу међународног граничног прелаза.
– Стални назив моста и граничног прелаза биће дефинисани билатералним уговором између БиХ и Хрватске о граничним прелазима, када уговорне стране сачине и ратификују тај акт – навео је Цикотић.
Предсједник Српског грађанског удружења Посавина Дамир Иветић каже за “Глас” да су евидентне неправилности на терену када је ријеч о називу граничног прелаза на територији Оџака.
– Када смо прије неколико мјесеци указивали на неправилности неки су то дочекали са осудом. Сада долазимо до докумената на којима је видљиво да у ствари не постоји назив прелаза “Свилај”, већ да је то радна верзија која је настала од нижеразредних и неписмених службеника – истакао је Иветић.
Подвлачи да назив Свилај не може бити у БиХ јер не постоји ни насељено мјесто с таквим називом.
– Постоје насељена мјеста Горњи Свилај и Доњи Свилај, а сам назив Свилај је за насељено мјесто у Хрватској. Не можемо давати назив прелаза у БиХ по насељеном мјесту с друге стране Саве. Друга неправда јесте то што је комплетан прелаз на катастарској општини Нови Град и нема ниједне додирне тачке са Свилајем у Хрватској – навео је Иветић.
С обзиром на то да се, према закону, стални назив дефинише билатералним споразумом инсистираће на измјени назива.
– Једини прави и исправни назив јесте Нови Град – Свилај. У одговору министра Цикотића стоји радна верзија преграничног прелаза Свилај – Доњи Свилај, иако, су све табле и путокази и знакови постављени с називом ГП Свилај. Ипак, ми ћемо истрајати знамо да је правда спора, али достижна – рекао је Иветић, додајући да ће у наредним данима о свему обавијестити и министра комуникација и транспорта Војина Митровића и предсједавајућег Савјета министара Зорана Тегелтију, те затражити заштиту српских интереса.
Контакт-тачка
Прекогранични мост Свилај дио је дионице коридора 5Ц чију је изградњу финансирала ЕУ са 24,5 милиона евра у бесповратним средствима путем Инвестиционог фонда за западни Балкан, као и Европска банка за обнову и развој и Европска инвестициона банка са 67 милиона евра у зајмовима. Мост преко Саве уједно је и контактна тачка аутопутне мреже Хрватске и БиХ.
(glassrpske.com)
