Извјештај Кристијана Шмита, којег Република Српска не признаје за високог представника, Савјету безбједности УН посвађао је Хрвате и Бошњаке у Босни и Херцеговини, а након дугогодишње и безусловне подршке Бошњака свим високим представницима, Свен Алкалај, амбасадор БиХ при УН, у свом говору рекао је да Шмитове активности “представљају проблем који треба хитно ријешити”.
За Бошњаке спорно је то што је Шмит наметнуо измјене Изборног закона које, по њиховом мишљењу, погодују Хрватима, а то су истицали и раније, међутим Алкалај је отишао и даље наводећи да је “постало више него очигледно да је улога садашњег високог представника да дестабилизује земљу у корист једне од сусједних земаља, као и неким од његових међународних ментора, али на штету БиХ и њених грађана”.
Осим тога, Алкалај је у свом говору пред Савјетом безбједности УН рекао и да је Шмит, када је ријеч о наметању Изборног закона, све планирао и урадио у сарадњи са Хрватском те да је тиме извршио кривично дјело.
На Алкалајев говор одмах су реаговали из Хрватског народног сабора (ХНС) наглашавајући да је грубо злоупотријебио позицију која му је додијељена и да није говорио у име БиХ.
Такође, и Иван Шимоновић, представник Хрватске у Савјету безбједности, одбацио је Алкалајеве оптужбе, посебно да је Шмит, сарађујући са Хрватском на измјенама Изборног закона БиХ, починио кривично дјело.
“Алкалај је својом задњом изјавом у личном својству добио подршку искључиво најрадикалнијих бошњачких представника, који континуирано заговарају рушење Дејтонског споразума, чиме је поново доказао да је њихова марионета”, саопштили су из ХНС-а наводећи да је Шмитова одлука да наметне Изборни закон добра.
Алкалајев говор коментарисао је и Јохан Затлер, шеф Делегације ЕУ у БиХ, који је рекао да би волио “да смо имали више избалансиран иступ представника БиХ”.
Званичници Републике Српске нису коментарисали Алкалајев говор, али су и прије сједнице послали писмо Харолду Агјеману, предсједавајућем Савјета безбједности УН, у којем су навели да БиХ није одобрила нити овластила релевантне институције да говоре те да присуство сједници Савјета безбједности треба сматрати приватном експедицијом.
Када је ријеч о самој сједници Савјета безбједности УН, осим Шмитовог извјештаја, у једном тренутку било је говора и о извјештају Републике Српске, који је Влада Републике Српске упутила Савјету безбједности, а како је истакла Ана Јевстигнејева, замјеница сталног представника Руске Федерације, тај извјештај “вриједан је пажње и садржи корисне информације о стварном стању ствари у БиХ”.
Она је у обраћању Савјету безбједности УН рекла да не жели да коментарише “такозвани извјештај такозваног високог представника” поручивши колегама из Савјета да се упознају са извјештајем Републике Српске.
“Запад константно покушава да представи Републику Српску као извор проблема у БиХ и демонизује све што се не уклапа у евроатлантски оквир који се немеће годинама у БиХ”, рекла је Јевстигнејева наглашавајући да је Русија забринута због политичке кризе у БиХ која је посљедица међународне заједнице, која има “готово колонијалан приступ” када је БиХ у питању.
Представник Србије у Савјету безбједности УН Немања Стевановић рекао је да Србија вјерује да је консензус једини начин да се дијалогом рјешавају проблеми, да се нада да ће БиХ ускоро формирати власт те да три конститутивна народа могу наћи рјешења.
(nezavisne.com)
