Европска комисија (ЕК), прије неколико дана објавила је квартални економски извјештај за земље у процесу проширења.
Према информацијама које су доступне Европској комисији, раст економије Босне и Херцеговине ће убрзати у периоду од 2018. до 2021. године и достићи ниво од 3,8 посто.
Бржи развој бх. економије
Аналитичари ЕК предвиђају да ће се поправити ситуација и на тржишту рада, те да ће томе допринијети нешто бржи развој бх. економије.
„Фискалне стратегије предвиђају и благи суфицит у 2020. и 2021. години, што би требало помоћи смањити државни дуг испод 30 посто БДП-а“, наводи се у извјештају.
Додаје се да је реални раст БДП-а у прошлој години смањен с 3,4 посто на 3,1, углавном због слабијег раста укупног извоза, који се успорио с 11,8 посто у 2017. на 5,9 посто у 2018.
„У прошлој години забиљежен је раст регистриране запослености. Тај се тренд наставио и у јануару, када је запосленост била 4,1 посто виша него годину прије, што представља додатних 32 хиљаде регистрираних запосленика. Више од половице повећања запослености догодило се у сектору трговине на велико, производњи и туризму. Истодобно, регистрирана се незапосленост наставила смањивати у односу на исто раздобље прошле године, за око 7,5 посто у четвртом тромјесечју и за 8,4 посто у јануару, што је једнако паду од око 40 хиљада у броју незапослених“, додаје се у извјештају.
Дуготрајна незапосленост
Аналитичари ЕК-а истичу да ово смањење је још увијек знатно веће од повећања броја запослених, што упућује на континуирани пад службене радне снаге.
„Незапосленост младих остаје висока, док је удио дуготрајно незапослених, тј. особа без запослења дуже од 12 мјесеци, око 80 посто од укупног броја незапослених. Номиналне су плате у четвртом тромјесечју порасле за 4,2 посто у односу на претходну годину и задржале тај ниво и у јануару“, наглашено је.
Додаје се да дефицит текућег рачуна у 2018. години износио је 4 посто БДП-а, а око 0,5 постотних бодова нижи него годину прије, што у великој мјери одговара смањењу дефицита робне размјене.
„Годишњи раст домаћих кредита остао је снажан у четвртом тромјесечју и повећан је 6,4 посто. Кредити домаћинствима и привредницима су распоређени у готово једнаким удјелима чине око 85 посто укупних кредита. Раст укупних депозита остао је снажан. У четвртом тромјесечју и у јануару депозити су порасли за 9,9 посто на годишњем нивоу. Током 2018. године депозити су порасли за 11,3 посто на годишњем нивоу, у успоредби с 10,4 посто у 2017. години.
Аналитичари Европске комисије истичу да су приходи јавног сектора наставили расти.
„Током четвртог тромјесечја 2018. и у прва три мјесеца 2019. године индиректни порези, који чине око 40 посто укупних прихода, наставили су расти и повећани су за око 7 посто у односу на прошлу годину. Потрошња на плате у јавном сектору је остала ограничена. У приједлозима буџета за 2019. годину предвиђен је дефицит у цијелој земљи од око 1 посто БДП-а“, појашњено је.
(radiosarajevo.ba)
