У селу Чемерно у општини Илијаш данас је обиљежено 26 година од злочина над 32 српска војника и цивила које су починили припадници муслиманских формација.
Тим поводом код спомен-обиљежја у Чемерну парох илијашки јереј Божидар Тановић служио је парастос настрадалим, а потом су чланови породица страдалих, изасланик предсједника Републике Српске, представници организацијама породица заробљених бораца и несталих цивила Источно Сарајево, Зворник и Бијељина, Удружења ратних војних инвалида из Зворника положили цвијеће и прислужили свијеће.
Злочин у селу Чемерно, гдје је до 1999. године била масовна гробница, починили су припадници такозване Армије БиХ из Брезе, Високог и Какња, али за то још нико није одговарао.
Муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића Ријеке и Орахова напале су Чемерно рано ујутро 10. јуна 1992. године.
Припадници тадашње Територијалне одбране Бреза убили су 32 српска цивила и војника, међу којима је највише било стараца, жена и дјеце, а село су сравнили са земљом.
Током напада на село убијени су скоро сви његови становници, а починиоци су имали јасну наредбу претпостављених да у том мјесту све униште. Становници који нису убијени на кућном прагу или су у нападу рањени, одведени су у злогласне логоре за Србе.
Као и у осталим муслиманским нападима на српска села, и на Чемерну је опљачкано и однесено све што се могло однијети, а село је остало разорено и спаљено.
Жртве напада муслиманских снага на Чемерно су Милош Буњевац, Миросава Буњевац, Ранко Буњевац, Славојка Буњевац, Ђорђо Буњевац, Ковиљка Буњевац, Горан Буњевац, Рајко Буњевац, Новко Ћетковић, Спасенија Дамјановић, Ранка Дамјановић, Јадранка Дамјановић, Стака Дамјановић, Здравко Дамјановић, Манојло Ђука, Гојко Ћурђић, Мирослав Јанковић, Сретен Јанковић, Радомир Јевтић, Светозар Капетановић, Љубиша Лазендић.
У нападу муслиманске војске из Брезе, Високог и Какња убијени су и Милован Малешевић, Жарко Малешевић, Недељко Мићић, Станоје Мирковић, Миро Пантић, Стана Рашевић, Милинко Трифковић, Јања Трифковић и Рајко Трифковић, док се остале жртве воде као нестале.
Министарство унутрашњих послова Републике Српске је 8. марта 2007. године поднијело допуњену кривичну пријаву са доказима и именима 15 Бошњака осумњичених за ове злочине.
Потпредсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево Невена Шиљеговић рекла је Срни да је Чемерно 26 година послије крвавог пира пусто и без иједног повратника.
Она наглашава да за злочин у Чемерну нико није одговарао, те да је осумњичено 12 лица којима ће 14. јуна бити одржано прво рочиште пред Судом БиХ.
Шиљеговићева истиче да би кажњавање злочинаца, након година чекања истине и правде, било велика сатисфакција за породице и преживјеле.
“Очекујемо од свих у овом предмету да ће дати максималан допринос да се овај злочин осуди”, рекла је Шиљеговићева и додала да се надају да би се убрзо са споменика могла скинути плочица са натписом “жртве ратног збивања” и оставити натпис “као жртве ратног злочина”.
Она је подсјетила да је Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево Невена уз помоћ донатора Будимира Трифковића подигла спомен-обиљежје у Чемерном 23. септембра 2007. године и од тада се сваке године обиљежава дан страдања Срба у овом мјесту.
Обиљежавање 26 година од злочина организовала је Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево у сарадњи са организацијама породица заробљених бораца и несталих цивила Зворник и Бијељина, гдје живи велики број породица жртава и преживјелих злочина на Чемерну, и Удружењем ратних војних инвалида из Зворника.
(rtrs.tv)
