Уколико потраје политичко јединство у Републици Српској које је изазвао бивши високи представник Валентин Инцко наметањем допуна Кривичног закона БиХ о забрани и кажњавању негирања геноцида, Република Српска би могла поново да добије грб.
Потпредсједник Народне скупштине Републике Српске и функционер Уједињене Српске Милан Петковић, који је прије тачно двије године у јавности покренуо ово питање, каже за “Глас Српске” да је право вријеме да то питање буде поново отворено. Он поручује да постоји заинтересованост и, како тврди, и консензус међу свим посланичким клубовима у НСРС, да се питање грба поново нађе на дневном реду.
– Истраживање јавног мњења које смо радили показало је да су грађани за поновно враћање грба са двоглавим орлом. Вријеме је да то питање поновно буде покренуто, таман по цијену да Уставни суд БиХ поново оцијени да је неуставан. Не смијемо одустати од грба Републике Српске, јер је то и уставна норма – каже Петковић.
Према његовим ријечима, најбоље би било да грб Немањића буде минимално коригован и да у њега буду уграђени елементи који осликавају историју и обиљежја других конститутивних народа и осталих, али како каже, то је већ задатак за хералдичаре.
– Наше није само оно чега се одрекнемо, а ми се нисмо и не смијемо одрећи грба и двоглавог орла – поручује Петковић.
Потпредсједник СНСД-а Игор Радојичић, који је био предсједник Народне скупштине РС, када се о питању грба одлучивало пред Уставним судовима РС и БиХ каже да то више није проблем политичке, већ правне природе.
– Није то баш само питање јединства. Имали смо ми и ономад заједничке напоре, али нисмо могли мимо Уставног суда РС и вета Бошњака. Зато смо били приморани да утврдимо амблем. Евентуално доношење “старог” закона било би супротно одлуци Уставног суда БиХ и изазвало би много практичних проблема за грађане – каже Радојичић.
Он додаје да се мора посматрати правни и практични аспект зато што се симболи користе на разним документима, као што су свједочанства школа, изводи из матичних књига рођених, вјенчаних, умрлих…
– Шта би грађани могли ван Републике са документима са неважећим грбом или обрасцем? Како ће неко у Словенију однијети непризнат родни лист или дијете уписати у школу или факултет са неважећим грбом или обрасцем? То су нека практична питања и правни аспекти о којима се мора водити рачуна – каже Радојичић.
Подсјећамо, Република Српска је остала без грба крајем марта 2006. године када је Уставни суд БиХ прогласио неуставним први грб Републике Српске који је чинио двоглави орао са четири оцила. Народна скупштина РС је 15. јула 2008. године усвојила уставни закон према којем је грб Српске чинио црвени штит са сребрним двоглавим орлом који су придржавала два пропета црвена лава, од којих је десни крунисан затвореном краљевском круном са пет полуаркуса, а лијеви отвореном краљевском круном са три љиљана. Међутим, Клуб Бошњака у Вијећу народа РС 29. јула те године уложио је вето на тај закон. Уставни суд РС у децембру 2008. године уважио је њихов захтјев и тај грб прогласио неуставним уз образложење да не садржи ниједно обиљежје бошњачког народа. Од тада је умјесто грба у употреби амблем Републике Српске који је усвојен као привремено рјешење у јуну 2007. године.
Осјетљив тренутак
Шеф посланика ПДП-а Перица Бундало каже да се налазимо у јако осјетљивом политичком тренутку и да постигнуто јединство не треба злоупотребљавати.
– Био бих најсрећнији када би Република Српска вратила грб са двоглавим орлом, али није добро таква питања користити за ситно политичко поентирање – каже Бундало.
(glassrpske.com)
