Од укупне количине хране коју грађани БиХ годишње поједу, тек петина отпада на домаће производе, док се остатак односи на прехрамбене намирнице из увоза.
Више поражава чињеница да је, за нешто више од пола деценије, у БиХ потрошња хране из увоза са 65 порасла на 78 одсто, што је доказ да се у све већој мјери окрећемо страним робама, углавном онима из Европе.
То потврђује и званична статистика, која каже да је лани, у поређењу са 2012. годином, вриједност увезеног меса са 131,1 милион скочила на чак 285,7 милиона КМ. У овом периоду количина увезеног меса је са 33,9 милиона отишла на 60,8 милиона килограма или за скоро 80 одсто.
Подаци Спољнотрговинске коморе БиХ показују и да је у 2012. увезено 69,9 милиона килограма поврћа, а лани 95 милиона килограма, док је увоз воћа са 138,3 милиона повећан на 181,3 милиона килограма.
Вриједност увезених производа од житарица и брашна је утростручена, а увоз производа на бази воћа и поврћа порастао за скоро 50 одсто.
Анализа СТК показује да је у првом кварталу ове године БиХ извезла производа агроиндустријског сектора у укупној вриједности од 189,4 милиона, а увезла 724,1 милион КМ.
– То показује да је 78 посто хране у БиХ коју конзумирамо увезена, те да у укупном обиму размјене овај сектор привреде учествује само 12 одсто – наглашавају у овој комори.
Ниски подстицаји
Немања Васић, предсједник СТК, истиче да је један од разлог овакве ситуације то што, у поређењу са земаљама из региона са којима има режим слободне трговине, БиХ није конкурентна у погледу рекламирања производа, изгледа и привлачности њихових паковања и слично.
– Међутим, далеко већи проблем је то што грађани и даље немају развијену свијест о значају куповине домаћих роба. Никако да схватимо да бисмо, на тај начин, поспјешили домаћу економију, здравство, школство, запошљавање – наглашава Васић.
На другом мјесту су, додаје, нижи подстицаји него у земљама региона, због чега су увозни производи јефтинији, самим тим и примамљивији нашим купцима.
– Такође, трговачки ланци земаља у окружењу у БиХ форсирају своје производе. Влада РС је донијела одлуку да најмање 50 одсто производа у њиховим маркетима мора бити домаћег поријекла, али се тога нико не придржава. Кад се све сабере, не чуди огроман увоз у сектору прехрамбене индустрије – каже Васић.
Опустјела села
Он тврди да би БиХ, засигурно, могла да произведе довољно хране за потребе њеног становништва.
– Међутим, без рјешавања поменута два проблема конкуренција ће и даље гасити наше фирме и угрожавати прехрамбени сектор. Бићемо земља која ће увозити све више хране, али не знам до када такво стање може трајати. Због смањења производње људи ће све више одлазити, па ћемо бити све угроженији, како економски, тако и демографски – упозорава Васић.
Пољопривредници такође сматрају да нас у будућности чека још гори сценарио, с обзиром на чињеницу да села остају пуста.
– У селима се све мање сије лук, кромпир, купус. У шталама је све мање телади, крава, свиња. Фармери дижу руке од земље јер се, због прекомјерног увоза и нерентабилности, бављење пољопривредом све мање исплати – каже предсједник Удружења сточара РС Владимир Усорац.
Из Министарства спољне трговине и економских односа БиХ раније су саопштили да ова држава годишње увезе пољопривредних производа и свега онога што јесте храна за скоро три милијарде, а да извезе једну милијарду марака.
Нагласили су да се скоро 90 одсто домаће производње потроши у БиХ, те да се и то треба узети у обзир када се прави укупни биланс потрошње у БиХ хране и пољопривредних производа, уз објашњење да су скоро три четвртине фарми у БиХ мале фарме које производе за себе, те да само један мали дио дају за тржиште.
Оранице зарасле у коров
Док сваке године увеземо количине поврћа, воћа и житарица чија се вриједност мјери стотинама милиона КМ, у БиХ је у коров зарасло више од милион хектара пољопривредног земљишта.
Посебно забрињава чињеница да је сваке године све мање ораничних површина, што потврђује податак да је, напримјер, за нешто више од деценију само у Републици Српској ишчезло око 22.000 хектара њива и башта.
У Савезу удружења пољопривредних произвођача РС више пута су нагласили да фармери од пољопривреде руке дижу првенствено ради високе цијене обраде земље, те немогућности да, због јефтиних роба из увоза и непостојања заштитне домаће политике, продају оно што су узгојили.
– Податак до којег смо дошли да је у БиХ чак милион хектара земљишта необрађено, довољно говори о томе којим путем иде наша пољопривреда. Пропорционално смањењу ораничних површина смањује се и број ратара, који махом напуштају села – поручују пољопривредници и упозоравају да оваква пракса иде у корист увоза који је, ионако, узео данак домаћој економији.
(srpskainfo.com)
