Могући почетак изградње гасовода „Нова источна интерконекција БиХ–Србија”, за који је Република Српска била спремна и пре десетак година, и даље је на чекању због опструкција из политичког Сарајева.
Реализацију тог пројекта, који је од виталног интереса и од подједнаке важности за оба ентитета у БиХ, упорно „минирају” бошњачки званичници из Федерације БиХ и њени представници у заједничким органима. Њима смета руски гас који би стизао из правца Србије, што је чудно и тешко објашњиво с обзиром на то да тај исти гас из постојећег гасовода који у БиХ улази код Зворника грађани Сарајева користе већ 40 година.
У покушају намерног спречавања реализације развојних планова Републике Српске, као и њене било какве сарадње са Србијом, Бошњаци су спремни да жртвују и нешто што је њихов избор, као што је то у конкретном случају „Јужна интерконекција БиХ и Хрватске” која само њима одговара, а којом би се БиХ спојила са хрватским и европским гасоводом. Показали су то и на седницама Савета министара БиХ, прво на јулској, а и на последњој која је одржана ових дана. У оба случаја су бошњачки министри, без икаквог објашњења, гласали против нацрта основа за вођење преговора ради закључивања споразума БиХ и Србије и БиХ и Хрватске о изградњи гасовода. Њихов план о конекцији с Хрватском претходно је подржала Република Српска, с тим да је ту подршку условила паралелном реализацијом оба пројекта.
Први гасовод би се градио на правцу Србија – Бијељина – Бањалука – Приједор – Нови Град с могућим краковима ка дистрикту Брчко и ФБиХ, а други, којим би плин стизао из Хрватске, на правцу Загвозд (ХР) – Посушје(БиХ) – Нови Травник/Травник, са одвајањем за Мостар. Предуслов да би се могло кренути са изградњом јесте потписивање међудржавних споразума без којих гасоводи не могу прећи ни Дрину, ни границу са Хрватском.
Да иза блокада које долазе из ФБиХ, а којих има и у случају пројеката ХЕ „Бук Бијела” и аеродрома у Требињу, не стоји само покушај заустављања стратешких планова Српске, већ и однос према Русији, потврђује и изјава бошњачког члана Председништва БиХ Шефика Џаферовића.
„Наша политика снабдевања енергентима мора се наслањати на политику ЕУ. Треба следити Европу и решити се зависности од руских енергената”, каже Џаферовић.
Отуда није за чуђење што су он и хрватски члан Председништва БиХ чак шест пута одбили иницијативу српског члана Милорада Додика да се на дневни ред стави давање сагласности ФБиХ и закључивање уговора са Србијом о изградњу гасовода. Министар спољне трговине и економских односа БиХ Сташа Кошарац сматра да је Сарајево фрустрирано амбициозним и реалним плановима Српске и да из тог разлога користи сваку прилику, па тако и изградњу гасовода, да заустави њен развој. Политиканство и политичке предрасуде којима сведочимо, каже он, усмерене су против било какве сарадње Српске и Србије.
„Данас када је веома важно обезбедити енергенте за грађане и привреду, када се боримо да на адекватан начин дефинишемо политике, имамо политички комплекс из Сарајева према Републици Српској и Милораду Додику који има визију”, каже Кошарац за „Политику”.
Политичко Сарајево и део ФБиХ, напомиње он, у континуитету „показује своју политичку незрелост” и има потребу да се обрачунава са Српском и важним интересима за њу.
„Спремни су понекад то радити и на штету ФБиХ само да би осујетили напоре Српске, укључујући и ове које она чини у вези са енергетском стабилношћу, тренутно изузетно значајне на глобалном плану”, наглашава Кошарац.
(politika.rs)
