Једино Албанци у региону имају нижи бруто домаћи производ по глави становника од грађана Босне и Хрецеговине, који износи свега 5.152 америчка долара.
По званичним подацима Агенције за статистику, национални БДП по глави становника расте из године у годину, али ипак недовољно, што нас по животном стандарду сврстава на само зачеље међу еврпским земљама.
Економисти кажу да је БДП по глави становника важан показатељ економског резултата и корисна јединица за упоређивање просјека животног стандарда и економског благостања између земаља.
Тако је прошлогодишњи БДП по глави становника у Словенији већи 4,5 пута од нашег, а у Хрватској два и по пута већи. Нешто бољи животни стандард од грађана Босне и Херцеговине имају становници Црне Горе чији је БДП по глави становника 7.683 долара, Србије – 5.908 долара, те Македоније – 5.474 долара. Дакле, све наведене земље региона су испред нас, док је само у Албанији мањи БДП по глави становника – 4.537 америчких долара.
Предсједник Синдиката запослених у привреди Српске, односно металске индустрије и рударства, Тане Пеулић каже да званични подаци о лошем животном стандарду потврђују оно што у Синдикату упозоравају годинама.
– Неодржив је систем да запослени у привреди, која треба да буде корективни фактор економије и покретач раста бруто домаћег производа, имају исподпросјечне плате, које не прелазе 600 марака – објашњава Пеулић.
Он подсјећа да је прије три године упозорио да ће радници, углавном квалификована радна снага, почети да одлазе у иностранство ако не буду имали најмање 500 евра плату.
– То се обистинило, па сада и послодавци и држава имају велики проблем – додао је Пеулић.
Из Централне банке БиХ кажу да се уопште не може говорити о побољшању животног стандарда упркос позитивним кретањима у економији. На побољшање животног стадарда није утицало ни то што су депозити грађана у банкама у годину дана повећани за чак 780 милиона марака и у августу су износили око 11,75 милијарди марака.
– Подаци о високој стопи незапослености и ниском нивоу просјечне плате у БиХ указују на то да већи дио становништва није у могућности да уштеди – кажу у Централној банци.
У прилог томе да мањи дио становништва има могућност за штедњу, а посебно за штедњу значајнијег износа, иду и подаци Агенције за осигурање депозита. Они показују да се депозити који премашују износ осигураног штедног улога од 50.000 КМ, а на које се односи скоро половина укупног износа депозита становништва, налази на малом броју депозитних рачуна – чак 49,2 одсто, као и да ови депозити биљеже већи релативни раст како у погледу броја депозитних рачуна тако и у погледу износа депозита.
Такође, просјечан износ средстава по једном депозитном рачуну указује на то да у категорији депозита становништва до 50.000 превладавају депозитни рачуни с мањим износима средстава, с обзиром на то да су овдје укључени и сви текући рачуни становништва. Тако је просјечан износ средстава на депозитним рачунима до 50.0000 КМ, за чију исплату гарантује Агенција за осигурање депозита, на крају прошле године био тек 2.126 марака.
Додик: Просјечна плата да буде 1.000 КМ
Предсједник РС Милорад Додик изјавио је да ће руководство Српске одмах послије избора размотрити могућност да просјечна плата буде 1.000 марака.
– То би у просјеку значило повећање од 120 КМ – рекао је Додик.
Председник Синдиката радника у металској индустрији и рударству Тане Пеулић каже да га занима како би у том случају власници капитала у реалном сектору повећали просјечне плате на 1.000 КМ.
