Први квартал 2022. године дефинитвно су обиљежили инфлација, криза, поремећај на глобалном тржишту и енормна поскупљења цијене основних животних намирница.
Тренд поскупљења није заобишао ни грађевинарство и компаније које послују у овом сектору, а уколико не дође до одређених промјена законских одредби, бх. фирме указују на све веће губитке у пословању.
Како је општепознато, цијене се формирају на основу закона понуде и потражње, а с обзиром на поремећај оба фактора ситуација је много компликованија него претходних година што су за Klix.ba потврдили из компанија ArcelorMittal и Еуро-Асфалт.
“Ситуација на тржишту челика као и на осталим тржиштима је у великој мјери измијењена под утицајем вањских фактора, као што су пандемија и тренутни рат у Украјини. На формирање цијена утјечу првенствено цијене сировина као и пратећих услуга, као што је транспорт или одржавање, али и сам однос понуде и потражње на тржишту”, кажу из зеничког ArcelorMittal.
Недоступност репроматеријала
Рат у Украјини, као и уведене санкције Русији и Бјелорусији су значајно утицали на саму доступност челика, али и сировина за његову производњу. Како кажу из ArcelorMittal, комплетан тај поремећај је, наравно, за резултат имао и пораст свих цијена у ланцу набаве као и поремећај у дистрибутивним каналима и сировина и готових производа од челика.
Раст цијена већи је и од законски дозвољених 20 посто износа изнад уговореног.
Конкретно, цијена арматуре по килограму од марта 2021. године биљеже значајне промјене. Овог мјесеца једна тона арматуре кошта 1.880 КМ, што је готово дупло скупље него у истом периоду прошле године.
ArcelorMittal у сарадњи са домаћим дистрибутивним каналима ради све да минимизира недостатак робе, те кашњења у испоруци готових производа. Како кажу, приоритет су им домаћи купци.
Слична ситуација је и у сарајевском Еуро-Асфалту, а како нам је Јасмин Бучо, директор ове компаније потврдио, ситуација је драстично компликованија у односу на период новембра прошле године када су на цијенама материјала осјетили најјачи удар кризе узроковане пандемијом.
Празна складишта
Први глобални поремећај који је донио повећање цијена је пандемија јер је успорила или потпуно прекинула уобичајене ланце доставе, с обзиром на то да се већи дио робе коју они користе у својим услугама увози.
“Резерве и пуна складишта снабдијевања Еуро-Асфалта су испражњена, све је довело до несташице и узрочно-посљедично, до раста цијена”, каже Бучо.
“На тржишту је тренутно настала велика несташица сировина и материјала који се производе у Украјини, Бјелорусији и сусједним земљама, што је опет резултирало енормним поскупљењем тих материјала и сировина које су још увијек у оптицају, а извезене су прије рата”, појашањава Бучо.
Тренутно све државе у регији функционишу на принципу слободног тржишта, осим Италије која је забранила његов извоз. Бучо каже да ни једна сусједна земља није увела заштитну клаузулу, те да све плаћају исту исту цијену грађевинских материјала.
Међутим, чињеница да се у зеничком ArcelorMittal производи челик не представља никакву погодност за домаће компаније. Бучо каже да је то за крив неуређени систем наплате.
“Због неуређеног система наплате, односно затвореног круга дуговања гдје сви дугују свима, Жељезара Зеница ће радије своје производе продати Хрватској него нама. Апсолутно оправдано, али на жалост, то је тако. Немамо никакву предност јер смо домаћа компанија. Ни ми ни други”, потврђује он.
Изгледна финансијска дубиоза
Није могуће прогнозирати шта ће се дешавати са закљученим уговорима, јер оно што је уговорено по Закону у јавним набавкама подразумијева фиксне цијене.
“Уз већ споменута дивљања цијена на тржишту узрокована пандемијом и ратом у Украјини, наставак пословања по тим уговорима и условима нас води у финансијску дубиозу од 20 до 35 посто по уговору, у овисности од тога колико је уговор стар. Уколико знамо да се уобичајене профитне марже у грађевинарству крећу око пет посто, потпуно је јасно да ће грађевинске компаније пословати са великим губицима. Једини начин да се из ове ситуације изађе јесте да држава пронађе механизме који ће омогућити корекцију цијена у уговорима због раста цијена на тржишту грађевинског материјала. Такав механизам постоји у Закону о облигационим односима, али се не примјењује јер у том случају у пракси бисмо имали судар два закона”, наглашава Бучо.
Он додаје и да, уколико се овај проблем не ријеши, биће, приликом пријављивања на тендере, енормно увећана цијена радова и услуга или, што је још горе, неће бити пријава на тендере уопште.
Уједно, апелује да је овај проблем неопходно хитно ријешити јер су, у супротном, посљедице несагледиве.
(klix.ba)
