Редови испред страних амбасада у БиХ су, нажалост, све дужи, а само уназад годину БиХ је напустило више од 20.000 људи, док су се држављанства одрекле 4.473 особе.
Босна и Херцеговина, нажалост, постаје земља која свој буџетски приход повећава на основу грађана који се одричу држављанства.
Међу онима који су напустили БиХ је позамашан број љекара и здравствених радника. Из државе у којој су се школовали отишло је прошле године 400 љекара, јер нема посла или плате нису довољне да могу сами живјети од те зараде, па се одлучују за проналазак ангажмана у уређеним европским земљама.
Хероји у бијелом, како се често називају љекари који свакодневно спасавају животе и брину о здрављу грађана, своје плате сматрају мизерним па је то, између осталог, главни разлог масовног одласка здравствених радника из БиХ.
Према посљедњим истраживањима, просјечна плата љекара опште праксе у ФБиХ се креће од 1.080 до 1.180 КМ, а специјалисте од 1.340 до 1.470 марака. Док у Републици Српској неки љекари раде чак за 950 марака, а медицинске сестре за 500 до 600 КМ.
Нажалост, у БиХ не постоје тачни подаци о евиденцији љекара који су је напустили. Посебан проблем је што највише одлазе млади и најспособнији кадар, свршеници медицинског факултета и млади специјализанти који би оквирно за 10 година требали преузети здравствени систем.
Осим ниских плата, разлози зашто одлазе су и немогућност стручног професионалног усавршавања и напредовања у здравственим установама у којима раде, неадекватни услови за рад, лоше уређен здравствени систем…
Предсједник Синдиката радника запослених у здравству КС Едо Селимић рекао је да плате здравствених радника ни у једном кантону БиХ нису исте.
Чекање специјалистичких прегледа
– Све се разликује од кантона до кантона. Међутим, могу слободно рећи да су плате мизерне, то није довољно за живот. Дефинитивно све више одлазе искусни љекари, а и они млади који тек треба да стичу искуства. Бојим се посљедица свега овога – истиче Селимић.
Истраживања показују да је стандард држава Европске уније 362 љекара на 100.000 становника, док је у БиХ слика потпуно другачија, па се претпоставља да је око 160 љекара на 100.000 становника.
Према подацима Агенције за рад и запошљавање БиХ, највише љекара отишло је у Њемачку и Словенију. Анестезиолози, хирурзи, патолози, радиолози, педијатри, психијатри су неопходни БиХ, али овај проблем је изражен већ неколико година те се неријетко дешава да пацијенти у клиничким центрима у БиХ мјесецима морају чекати на специјалистичке прегледе.
Према посљедњем извјештају Свјетског економског форума (WЕФ) и према анализи “одлива мозгова”, БиХ је смјештена на 140. мјесто од 144 рангиране земље свијета, а иза ње се налазе само Србија, Бурунди, Хаити и Алжир.
Бучук: Код нас је све другачије
Један од најпознатијих сарајевских доктора Есад Бучук рекао је да се на плату додају скромна плаћања дежура, рад недјељом и минули рад.
– Код приватника је другачије и све иде према договору и уговору и, наравно, преко банковног рачуна. У Холандији, Француској и Белгији плате специјалиста су од 4.000 до 5.000 евра. У Холандији доктор има око 3.500 евра пензије. Код нас је све другачије – нагласио је Бучук.
Плате здравствених радника у иностранству
Њемачка
Медицинска сестра 41.000 евра годишње
Љекар од 4.200 до 7.100 евра мјесечно
Италија
Медицинска сестра 30.361 евра годишње
Љекар 80.000 евра годишње
Словенија
Медицинска сестра од 620 до 995 евра мјесечно
Љекар 1.890 евра мјесечно
Хрватска
Медицинска сестра од 937 до 1.400 евра мјесечно
Љекар од 1.865 до 3.389 мјесечно
Србија
Медицинска сестра 340 евра мјесечно
Љекар 770 евра мјесечно
(avaz.ba)
