Бруто друштвени производ (БДП) БиХ је у првом кварталу ове године растао тек 2,2 одсто, што је најмањи квартални раст још од почетка 2015. године, показује званична статистика.
На овај начин су се обистинила предвиђања међународних финансијских организација које су у просјеку за пола процента смањиле своје прогнозе када је раст БДП-а у питању.
Економисти поручују како ове бројке упозоравају да привреда опасно успорава, јер се криза код највећих економских партнера у Европи једноставно прелила у БиХ.
Марко Ђого, професор на Економском факултету у Палама, каже како се пројекције раста за ову годину крећу између три и 3,5 одсто, али да кварталних 2,2 одсто није добар показатељ.
“То још није драматично, али је очигледно да се стање код наших највећих економских партнера полако почиње прелијевати код нас. Извоз успорава, а увоз расте. То се прелама и у суштини је ту највећи пад очекиваног раста”, каже Ђого за “Независне”.
Његове ријечи потврђују и званични подаци. Наиме, извоз из БиХ у прва три мјесеца ове године износио је 2,771 милијарду КМ, што је мање за 0,6 одсто него у истом периоду прошле године, док је увоз износио 4,611 милијарди КМ, што је више за 4,7 одсто у односу на први квартал лани.
Покривеност увоза извозом у првом тромјесечју износила је 60,1 одсто, док је спољнотрговински робни дефицит износио 1,84 милијарде КМ, подаци су Агенције за статистику БиХ.
Игор Гавран, економски аналитичар, каже како се овако лош резултат по питању раста БДП-а могао очекивати и раније.
“Искрено говорећи, не могу рећи да се чудим. Слажем се с колегама да дио узрока лежи у неким предрецесијским и рецесијским кретањима на нашим тржиштима као што су Турска или Италија, мада сматрам како су највећи узроци домаћег карактера. Једноставно, дугогодишње одсуство економских реформи и дугогодишња политика која оптерећује привреду, а у којој се не улаже и не инвестира, доводи до успоравања које се види и статистички”, каже Гавран.
Он каже како не постоје механизми чијом би се примјеном дошло до резултата у кратком периоду.
“Када бисмо данас кренули с великим капиталним пројектима и да паралелно растеретимо привреду, требао би дуг временски период да дође до ефеката. Неке ствари смо изгубили бесповратно. Способни грађани који су напустили земљу се не могу замијенити. Компанија која би прије двије године инвестирала и запослила 2.000 људи, данас не би имала кога да запосли”, каже Гавран.
Подсјећамо, Међународни монетарни фонд (ММФ) је почетком априла процјену раста БДП-а за БиХ у 2019. години, са 3,5 смањио на 3,1 одсто.
Након тога, слично је урадила и Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) са 3,5 на три одсто, првенствено због одгађања формирања нове владе након октобарских избора.
Да економија успорава, показују и посљедњи подаци према којима је индустријска производња у Босни и Херцеговини у прва три мјесеца ове године пала за 5,1 одсто у односу на исти период прошле године.
(nezavisne.com)
