Просјечне цијене за робу широке потрошње у БиХ ће у овој години порасти за 7,7 одсто, а због инфлације и поскупљења енергената у првих пет мјесеци прикупљено је 20 одсто више индиректних пореза, наведено је у најновијем кварталном Извјештају о економском напретку за земље западног Балкана и Турске, који је објавила Европска комисија.
Осим тога, како је истакнуто, до почетка украјинске кризе статистичари у Европској комисији биљежили су снажан опоравак од ковида у БиХ, а туризам је наставио да расте и након тога што је, како наглашавају, допринијело донекле повољнијим економским показатељима.
Илустрације ради, они истичу да је у првих пет мјесеци ове године број ноћења повећан за готово 80 одсто, а највише туриста је из Србије, Хрватске и Словеније.
Власти на свим нивоима у земљи, како наглашавају, повећале су потрошњу усљед појачаних прихода, а додају да је у РС дио повећаних трошкова трајан јер је усмјерен на повећање плата у јавном сектору.
“Планирана потрошња је повећана за око девет одсто, углавном за трајна повећања плата и пензија у јавном сектору, као и додјеле за ратне ветеране и социјалне бенефиције. Финансирање већих трошкова који из овог проистичу ће, према оном што кажу власти у РС, довести до мањег дефицита за милион марака од 209 милиона марака”, истакнуто је у извјештају.
Када је ријеч о инфлацији, истичу да су главни покретачи значајно повећање цијена сировина, енергије, хране и уља, и то усљед рата у Украјини, али и због ниске базе од прве половине 2021. године, када су, како подсјећају, цијене у великој мјери стагнирале.
У првом кварталу, када је економија расла, истичу да је усљед раста у трговини, транспорту и туризму бх. бруто домаћи производ повећан за 1,5 одсто у односу на претходни квартал. Ако се пореди с првим кварталом 2021. године, раст је износио 5,5 одсто бруто домаћег производа.
“Главни покретач раста је и даље приватна потрошња, која је повећана за 5,2 одсто и допринијела је укупном расту с пет одсто. Извоз је повећан за 40,6 одсто у односу на исти период лани. Инвестиције су порасле за 23,1 одсто, потпомогнуте падом од 11,2 одсто претходне године”, наглашено је.
Овај раст је, како је наглашено, допринио и смањењу незапослености у БиХ, и то за 3,7 одсто у односу на исти период лани, односно око 30.000 људи. Истовремено је, како истичу, број незапослених смањен за 36.000 или за 8,7 одсто. У ранијим извјештајима је истицано да је смањење незапослености дјелимично узроковано одласком људи из БиХ, односно скидањем с бироа, а у овом извјештају се ово не спомиње.
Зоран Павловић, економски експерт, истиче за “Независне” да тренутна економска криза неће престати док се не заустави рат у Украјини, а за шта, како каже, засад не види жељу да се деси. С тим у вези, како истиче, треба очекивати раст инфлације и даље погоршање животног стандарда грађана јер, како тврди, власти у БиХ не чине ништа да се ситуација ублажи. Он је подсјетио да је предсједник Владе РС обећао да ће од априла доћи до смањења акциза за гориво, али да се то није десило, нити се виде планови за растерећење грађана.
“Кроз Управу за индиректно опорезивање се ове године у првих шест мјесеци прикупило 836 милиона марака више него прошле године. То говори о томе да је инфлација, али и у неким моментима хистерична куповина на почетку сукоба у Украјини, допринијела да у бити грађани постану све сиромашнији, а држава све богатија”, закључио је он.
(nezavisne.com)
