Раст цијена у БиХ је одавно неоправдан, узевши у обзир пад трошкова, који је почео још крајем прошле године, сматрају наши саговорници.
Иначе, Централна банка Босне и Херцеговине је објавила пројекцију да се у овој години прогнозира инфлација од 7,7 одсто, што је за 1,6 процентних поена више у односу на пројекцију из новембра прошле године, те да највећег кривца виде у наставку раста цијена хране, за које се очекује да ће бити више за 12 одсто на годишњем нивоу.
Како је за “Независне новине” истакао економиста Игор Гавран, с обзиром на то да се стање мијења, он је очекивао корекције већ половином године.
“Надао сам се корекцијама наниже и бржем паду инфлације. Било каква инфлација у овој години је негативна јер је основица пуно виша због високе инфлације у прошлој години, а раст цијена одавно неоправдан због пада трошкова који је почео још крајем прошле године”, рекао је Гавран.
Он истиче да, иако не сумња у прогнозе и њихову утемељеност на актуелним подацима и трендовима, ипак мисли да оне треба да буду додатни сигнал властима да дјелују како би спријечиле да инфлација остаје толико висока, те да ове године предузму мјере које би помогле не само успоравању раста цијена, већ њиховим осјетном паду у другом полугодишту.
“У супротном се наставља пад животног стандарда већине грађана и раст екстрапрофита оних који одавно злоупотребљавају тржишни положај и цијену одржавају нереално високом”, нагласио је Гавран.
Економиста Синиша Пепић, из СТРАТОС-а Београд, за “Независне новине” каже да је тешко процијенити напредак инфлације и тренд раста цијена, јер то зависи од много фактора, укључујући политичку стабилност, ситуацију на тржишту рада, те стање робних залиха и многе друге.
“Међутим, могућност инфлације од 7,7 одсто није за занемарити, јер ће то значајно утицати на животни стандард грађана и општу економску ситуацију у Босни и Херцеговини. Пројекција инфлације од преко седам одсто указује на проблеме у равнотежи понуде и потражње, те на неадекватне економске политике”, истакао је Пепић.
Како каже, ово би могло бити узроковано великим јавним или приватним расходима и одсуством могућности адекватног управљања монетарном политиком усљед још увијек актуелног вођења ЦБ БиХ по принципима “currency board“.
“Да би ријешила овај проблем, држава би требала провести одговарајуће реформе и успоставити адекватан регулаторни оквир како би се стабилизовала инфлација и спријечио раст цијена. Према томе, да би се спријечио даљи раст цијена и инфлација, БиХ и њени ентитети ће морати предузети одређене акције како би повећали своју продуктивност, привукли инвестиције и смањили потрошњу. То може укључивати рационализацију јавне потрошње, стварање угоднијег пословног амбијента и побољшање регулације и надзора над тржиштем, како би се обезбиједила слободна тржишна конкуренција”, нагласио је Пепић.
Из Централне банка БиХ наводе да од другог квартала очекују постепено слабљење инфлаторних притисака.
“Пројекција раста економске активности у БиХ у текућој години коригована је благо навише, до нивоа од 1,6 одсто, мада и даље указује на знатно успоравање раста, у односу на вишегодишњи просјек. Званична инфлација у првом кварталу 2023. износила је 12,4 одсто, а очекујемо да ће се постепено смањивати током пројекцијског хоризонта”, појашњавају у овој процјени.
(nezavisne.com)
