У мору проблема у правосуђу са којима се суочава Високи судски и тужилачки савјет (ВСТС) БиХ, на њихов сто дошао је и један из категорије невјероватних, а односи се на пријаву против судије због – васкршњег јајета.
У бизарном случају незабиљеженом у правосудним институцијама судија Општинског суда у Сарајеву Дејана Радојевић-Бјелош пријављена је предсједници тог суда Јањи Јовановић и ВСТС-у, а потом и Канцеларији дисциплинског тужиоца ВСТС-а јер је на столу држала – васкршње јаје.
“Глас Српске” сазнаје да је судију пријавио један од колега бошњачке националности, тврдећи да се ради о кршењу Закона о ВСТС-у. Тим законом је судијама, тужиоцима и свим радницима правосудних институција забрањено ношење вјерских обиљежја и испољавање припадништва било којој вјероисповијести. Ипак, овај случај је толико бениган да би и тако строге законске одредбе могле получити казну за судију.
“Јовановићева је од судије Радојевић-Бјелош тражила изјашњење поводом навода у пријави, а из ВСТС-а су одговорили да храна која стоји на столу не представља вјерско обиљежје. Подносилац пријаве против судије је, незадовољан одговором из ВСТС-а, пријавио Радојевић-Бјелош и Канцеларији дисциплинског тужиоца ВСТС-а”, истакао је саговорник “Гласа Српске” из правосудних институција БиХ.
Потпредсједница ВСТС-а Ружица Јукић потврдила је да је подносилац пријаве тражио од ВСТС-а тумачење да ли је васкршње јаје које судија држи на столу вјерско обиљежје.
“Нигдје није тачно прописано и дефинисано шта су вјерска обиљежја, али то сигурно није храна која стоји на столу. Тако му је и одговорено из кабинета предсједника ВСТС-а. То могу бити одјећа или предмети који представљају вјерско обиљежје, а не храна. То би значило и да, рецимо, баклава представља вјерско обиљежје или испољавање припадништва одређеној вјероисповијести, што је немогуће и била би невјероватна теорија”, каже Јукићева.
Према њеним ријечима, у правосуђу БиХ никада није забрањена ни искоријењена појава одласка у џамију на клањање подне-намаза, што је очигледно испољавање припадништва вјероисповијести.
“Предсједници судова и главни тужиоци желе да из ВСТС-а директно и поименично кажу онима који на тај начин крше закон да то не чине. Кад им кажемо да је ВСТС донио одлуку о томе коју треба да поштују сви, они и даље инсистирају на томе да ми свакоме појединачно то кажемо. На тај начин заобилазе и закон и одлуку ВСТС-а”, каже Јукићева.
Она истиче да Закон о ВСТС-у, када је ријеч о ношењу вјерских обиљежја и испољавању припадништва вјероисповијести, није примијењен како би требало.
“Чак и у ВСТС-у неки запослени у подне иду на џуму да клањају подне-намаз. Та појава никад није укинута и то зависи од руководилаца да ли ће то дозволити. Многи то дозвољавају не желећи да се замјерају. По тој логици свима би требало да буде допуштено све, да испољавају своју вјерску припадност и спроводе своје вјерске прописе и обичаје. А то би одвело у ескалацију и тужилаштва и судови више не би били правосудне институције “, каже Јукићева.
Портпарол ВСТС-а Марјана Поповић рекла је да је питања у вези са случајем који је отворен против судије Радојевић-Бјелош упутила Канцеларији дисциплинског тужиоца ВСТС-а и до закључења овог броја “Гласа Српске” нису стигли одговори на њих. Одговори нису стигли ни из сарајевског Општинског суда.
Примјери
Судија Општинског суда у Сарајеву Сабина Хаџизулфић на посао је долазила “покривена” још прије неколико година иако се ради о очигледном вјерском обиљежју.
Посљедњих година је забиљежено да је предсједник Општинског суда у Калесији Ибрахим Омеровић са скоро свим запосленим петком у подне одлазио на џума-намаз. У посљедње вријеме та појава је смањена, али има још неколико судија и радника који не поштују закон и којима нико не може да забрани одлазак у џамију. То је у посљедње вријеме све израженије и у институцијама правосуђа у Зеници.
(glassrpske.com)
